Živko Gocić: Sebi ne opraštam evropsku titulu, postavljena je nova baza za napredak Novog Beograda

Kapiten olimpijskih šampiona iz Rija 2016, Živko Gocić, se posle tri sezone na čelu stručnog štaba Novog Beograda, razišao sa klubom.

Odmah po objavljivanju informacije da više nije trener Novobeograđana, naš proslavljeni vateprolista sa zavidnim trenerskim iskustvom, je istakao da se sportski rastao sa klubom.

Tokom tri godine Novi Beograd je pod Gocićevim vođstvom tri puta igrao u polufinalu Lige šampiona (od toga dva puta u finalu), osvojio po dva pobednička trofeja u Prvenstvu, Kupu Srbije i jedan u Regionalnoj ligi.

U razgovoru za sajt Udruženja vaterpolo trenera Srbije, Gocić je sumirao svoje tri godine u Novom Beogradu, pre svega poslednju sezonu. Istakao je da su i objektivne i subjektivne okolnosti uticale, na to što klub nije osvojio još neki trofej tokom njegovog mandata. Ipak, kada se podvuče crta, zadovoljan je postignutim, pre svega na planu razvoja ekipe i stasavanja mlađih igrača.

Prošlog leta, klub je drastično promenio sastav, ostao bez velikog broja vrhunskih igrača

„Pred kraj sezone 2023/24, u klubu smo razgovarali o planovima i došli do zaključka da treba da podmladimo tim.  Normalno je da ponekad u kolektiv “ubaciti svežu krv”. Plan nam je bio da zadržimo dva – tri iskusnija igrača, pre svega tu mislim na Miloša Ćuka i Angelosa Vlahopulosa, koji bi iskustvom i znanjem pomogli mladima da izađu na pravi put“, počinje Gocić.

Timskim duhom i velikim radom nadoknađen manjak iskustva i kvaliteta

Bilo je veliko pitanje koji su rezultatski dometi novog tima, ističe Gocić i dodaje da je od početka svima u klubu garantovao da nova ekipa i ceo projekat ima ogroman potencijal koji u nekom trenutku, pre ili kasnije, treba u potpunosti da se razvije“.

„Iz sadašnje perspektive gledano, mogu da kažem da je napravljeno mnogo dobrih poteza i što se tiče dovođenja novih igrača, klupske politike i strategije razvoja kluba na dugoročnijem planu. Činjenica je da smo odlaskom velikog broja vrhunskih igrača prošlog leta dosta toga izgubili na individualnom kvalitetu. Ali, s druge strane dobili smo mlađu, poletniju ekipu, koja je bila spremna da radi i napreduje i koja je tokom sezone u nekim trenucima pružila i više od očekivanja kako bi se postigao rezultat i kako bi se neke moje zamisli sprovele u delo.

Novi Beograd je odbranio Kup Srbije, osvojio druga mesta u Ligi šampiona i Prvenstvu Srbije i ispao u polufinalu Regionalne lige.

„Bez obzira na podmlađivanje nismo odustali od rezultatskih ambicija i na početku sezone smo rekli da ćemo u svakom takmičenju boriti za trofeje. Imali smo manjak kvaliteta u poređenju sa prošlom sezonom, ali verovao sam da timskim duhom i motivacijom taj manjak možemo da nadoknadimo. Smatram da smo mnoge ciljeve vezane za dugoročniju strategiji positgli tokom minule sezone. Napravljen je novi kostur tima, formirana je grupa momaka koja je pokazala da je spremna da iznese veliki teret i da iz dana u dan i iz utakmice u utakmicu napreduje i kao ekipa i kao pojedinci.

Do decembra prošle godine Novi Beograd je na svim frontovima, osvojio Kup Srbije, nije doživeo ni jedan poraz. Nema sumnje da su rezultatska očekivanja prevaziđena. Mladi tim Novog Beograda je mnoge poznavaoce vaterpola iznenadio kvalitetnim partijama.

Ekipa je pokazala ogromnu volju da se bori i kada je izgledalo da smo u bezizlaznoj situaciji.

Naveo bih primer teškog gostovanja kod Primorja u Rijeci u Regionalnoj ligi. Taj meč smo igrali samo tri dana posle pobede nad Steauom u Bukureštu. Po povratku iz Rumunije, čekao nas je dug put do Rijeke. Sve je to deo profesionalnog sporta, ali je teško. Na minut i 40 sekundi pre kraja smo gubili sa dva gola razlike – 12:10, Primorje je imalo šansu da ode i na „+3“ iz peterca, ali posle odbrane našeg golmana Glušca do kraja ne samo da smo izboili nerešen rezultat, već i pobedili 13:12, golom Vlahopulosa četiri sekunde pre kraja. Utakmica u Rijeci je je bila jedna od ključnih koja je svima nama u klubu potvrdila da ekipa ima karakter i želju da se bori do kraja i da imamo momke koji su sposobni da idu i možda preko granica svojih mogućnosti.

Novi Beograd je prvi poraz pretrpeo tek 31.januara, od Jadrana u Herceg Novom.

Prvi objektivan problem bila je dugačka pauza od sredine decembra do sredine januara. Zbog priprema i učešća naših igrača u reprezentacijama Srbije, Crne Gore, Grčke, Holandije u Svetkom kupu, mi u stručnom štabu smo jedno vreme na raspolaganju imali samo trojicu – četvoricu igrača na treninzima. Kada smo se kompletirali mnogi reprezentativci su, razumljivo, bili istrošeni. Tako je brzo posle nastavka klupske sezone dolazi do prvog pada u našoj formi.

Domaći teren bitan faktor u srpskom finalu

Od početka sezone do meča u Herceg Novom, Novi Beograd je u 23 utakmice upisao isto toliko pobeda, a dve nedelje posle Jadrana, Novobeograđane je savladao i Radnički u Kragujevcu.

„Ni poraz u Herceg Novom ni poraz u Kragujevcu nisu toliko uticali na naš plasman u nastavku sezone, koliko utakmica sa Jadranom u Splitu, druga posle zimske pauze, u kojoj je spomenuti pad u formi bio očigledan. Na manje od dva minuta pre kraja smo vodili 8:6, Jadran je izjednačio. Mi smo na kraju ipak dobili na peterce. Međutim, da smo u Splitu osvojili tri boda, porazi u Kragujevcu i Herceg Novom ne bi bili tako bolni, jer bismo i bez toga verovatno sačuvali prvo mesto i izborili domaćinstvo Fajnal fora.

Fajnal for je na odigran u Herceg Novom, krajem marta. Novi Beograd je u polufinalu izgubio od Radničkog 10:13.

„U Herceg Novom još uvek nismo dostigli nivo forme na kome smo bili u decembru i nismo mogli da ispariramo Radničkom. Recimo, primili smo tri-četiri gola sa pozicija koje smo obično branili. Zasluženo smo izgubili, Radnički je bio bolji. Kasnije osvojio i trofej, a zahvaljujući pobedi u polufinalu, prestigao nas na tabeli Prvenstva Srbije i izborio pravo domaćinstva u prvoj i trećoj utakmici finala, što je bilo jako bitno.

Bez obzira što je Radnički vrhunska ekipa, verujem da bismo u finalu Prvenstva Srbije Kragujevčane uspeli da  pobedimo dva puta na novobeogradskom bazenu. Ne mora da znači da sam u pravu, ali činjenica da ove godine na „11.aprilu“ nismo izgubili ni jednu utakmicu, mi daje pravo da verujem da bismo odbranili titulu prvaka Srbije da smo dve utakmice igrali kod kuće.

Možda je Novi Beograd mogao i bolje, ali činjenica je da ni u Prvenstvu Srbije ni u Regionalnoj ligi nije bio favorit.

„Ponekad se zaboravlja faktor protivnika. Mi ove godine nismo gubili od ekipa koje nisu u našem rangu, već samo od vrhunskih timova. Ne treba posebno analizirati Radnički, ekipu sastavljenju od svetskih asova, koju sjajno vodi selektor Uroš Stevanović.

Uroš Stevanović i Živko Gocić Foto: Slobodan Sandić

Gocić ističe da je ekipa uspela da prevaziđe pad forme do finala domaćeg prvenstva.

„Uspeli da se vratimo na normalan kolosek. Odigrali smo finale protiv Radničkog na našem maksimumu, izuzimajući prvo poluvreme treće utakmice, u kome zaista „nismo postojali“  u bazenu i Radnički je poveo 12:6. Međutim, tada je ekipa još jednom pokazala karatker, borbenost i sposobnost da se vrati iz teških situacija. Izjednačili smo, imali i dve-tri situacije a povedemo. Nismo uspeli, Radnički je ponovo bio bolji za jedan gol, ali bili smo dostojan protivnik ekipi sastavljenoj od velikih šampiona.

Samo jedan poraz u putu do Fajnal fora i to u nesportskim okolnostima

Paralelno sa borbama na domaćoj i regionalnoj sceni, Novi Beograd je odlično u Ligi šampiona. Do četvrtfinalne faze došao bez poraza. U četvrtfinalnoj fazi je jednu od najimpresivnijih pobeda zabeležio nad Olimpijakosom u Atini, zahvaljujući sjajnoj odbrani (8:5). U dve grupne faze je zabeležio 11 pobeda u 12 utakmica..

„Sve vreme smo dobro igrali u Ligi šampiona i ostvarili, za mnoge, iznenađujuće rezultate. U odnosu na kvalitet koji smo posedovali, dužinu klupe, povrede i druge probleme koji su nas pratili zaista smo dobre bitke vodili na svim frontovima.

Jedini poraz na putu do Fajnal fora, Novi Beograd je doživeo u Marselju (12:7). Gocić otkriva do sada javnosti ne mnogo poznate detalje o tom susretu.

„Utakmicu u Francuskoj smo izgubili u zaista nesportskim okolnostima.  Još tokom utakmice sam primetio da nešto nije u redu sa vođenjem sata za posed lopte.  Kada smo posle detaljno odgledali snimak utakmice i merili vreme štopericom, videli smo da smo se s pravom tokom meča žalili da rad zapisničkog stola. U 15 situacija naš napad je bio skraćen, a protivniku dodato vreme. Jedan od drastičnijih primera bio je naš napad sa igračem više kad smo gubili 3:7. Golman Marselja je osam sekundi pre isteka napada odbranio šut Miloša Čuka, mi smo se izborili za novi napad, ali sat nije resetovan, praktično nam je uzeto 12-13 sekundi. Odmah potom, Marselj je postigao gol na 36 sekundi od promene poseda, a na satu je posle gola ostalo još pet sekundi.

Naravno, sve to ne znači da bismo u drugačijjim, regularnim okolnostima pobedili kvalitetnu ekipu Marselja, ali činjenica je da smo izgubili u nesportskim uslovima. Poslali smo dopis Evropskoj federaciji, odgovor do kraja sezone nije stigao. Međutim, na kraju taj poraz ipak nije uticao na konačan plasman u grupi. Verovatno bi bilo peripetija da nas je Marselj prestigao na tabeli.

Na Malti smo dokazali da smo zaslužili polufinale

Kao šlag na tortu dolazi Fajnal For na Malti. Četrvrti put za redom, Novi Beograd se plasirao u polufinale. Međutim, za razliiku od prethodne tri sezone, Novobeograđani ove sezone nisu bili favoriti i nije bilo mnogo onih koji su verovali da će se ekipa Živka Gocića ponovo naći među četiri najbolje u Evropi.

„Potpuno smo  zasluženo stigli do Fajnal fora, a na Malti smo pokazali da se tamo nismo našli slučajno i pukom srećom. Novi Beograd je i na Fajnal foru, kao i u većini utakmica tokom sezone, dokazao da je ekipa koja zna šta radi i kako u odnosu na svakog protivnika treba da igra.

U polufinalu je Gocićeva ekipa posle peteraca je pobedila Barselonetu. Mnogo toga je već pričano i pisano o kontroverznoj odluci u završnim sekundama – kontrafaulu dosuđenom Milošu Ćuku, posle koga je Barseloneta izjednačila.

„Tu utakmicu je trebalo da pobedimo i pre peteraca i bez dodatnog energetskog pražnjenja. Ali, odluka sudije u finišu je zaista bila bez presedana. Posle mi se sudija izvinjavao. Grešku mogu da razumem, svaki čovek greši, ali izvinjenje zbog takve situacije ne mogu da prihvatim. Možda je Ćuk mogao i bolje da reaguje, ali moja odluka je bila da u završnih desetak sekundi lopta bude kod njega ili Vlahopulosa. Međutim, Granados je sam povukao njegovu ruku, ako je bilo faula trebalo je da bude dosuđen njemu.

„Smatram da nam su ta stresna situacija i peterci u finišu polufinala oduzeli 10 – 15 posto energije koja nam je nedostajala u finalu. Međutim, i protiv Ferencvaroša smo odigrali borbeno i muški do kraja. Uspeli smo da odgovorimo na njihovu igru, ali imali smo pad od nekoliko minuta, koji je Ferencvaroš majstorski iskoristio sa dva – tri gola, napravio razliku koju nismo sustigli.

U svakom slučaju, Ferencvaroš je bio favorit. Da li je Novi Beograd mogao da ipak iznenadi, šta je bilo presudno?

„U ovogodišnjem finalu  igrali smo sa ekipom koja je bila dominanta u prethodne dve sezone. U 88 utakmica doživela je samo dva poraza. Imaju kvalitetne igrače na svakoj poziciji i široku klupu. Praktično na svakoj poziciji imaju bar po dva odlična igrača, pa ako jedan od njih nema dobar dan ili završi meč ranije zbog tri isključenja, menja ga vaterpolista sličnog kvaliteta i ekipa ne pada u igri.

Zatim, Ferencvaroš je i logistički možda i najkvalitetniji vaterpolo klub na svetu. Deo je najvećeg sportskog društva u Mađarskoj. Ima veliku podršku svog fudbalskog kluba, a i države. Imaju i druge poluge, poput veikoj broja mađarskih funkcionera u svetskoj i evropsko federaciji. Rade zuzetno profesionalno na svim poljima. Misle o svakom detalju i zaslužuju čestitke na celokupnom radu i osvojenim titulama.

Igračima ne mogu ništa da zamerim, ali sebi Ligu šampiona nikad neću oprostiti

Kad je o ključnom detalju koji je presudio u finalu, Gocić kaže:

„Pre svega to je bila daleko duža klupa Ferencvaroša i širok spektar iskusnih igrača, koji sam spomenuo. To je njihova prednost u odnosu na skoro sve ekipe, a ne samo u odnosu na Novi Beograd, koji je na Malti igrao sa sedam debitanata na Fajnal foru.Našim igračima ne mogu ni na čemu da zamerim. U finalu su pružili svoj maksimum i bili dostojan protivnik.“

Novi Beograd nije razočarao, ali Gocić kaže:

„Tokom tri godine mog rada u Novom Beogradu, tri puta smo igrali u polufinalu, od toga dva puta u finalu, a klub je bio u finalu i u godini pre mog dolaska.To je dovoljno dobra potvrda da se dobro radilo. To jeste uspeh, bez dileme.

Bilo je i subjektivnih i objektivnih okolnosti zašto nismo postigli više. Recimo, prošle godine, u polufinalu smo igrali bez Nikole Jakšića, zbog crvenog kartona koji je dobio 40 sekundi pre kraja utakmice grupne faze sa Pro Rekom, kada je sve već bilo rešeno i to dosuđenom posle reakcije protivnika. Jakšić nije trebalo to sebi da dozvoli, preuzimam i na sebe deo odgovornosti što se to desilo. Međutim, ta odluka kao i činjenica da se isključenje prenosi na Fajnal for je , smatram, nonsens.

Bez obzira na sve okolnosti koje su nas pratile, realno stanje stvari i odnos snaga u igračkom kvalitetu u ovogodišnjem finalu i sve ostale prednosti Ferencvaroša, ne tražim alibi. Sigurno je da sebi nikad neću oprostiti što nisam bar jednom osvojio Ligu šampiona sa Novim Beogradom. Ali isto tako ne prihvatam da bilo ko ima pravo da kaže da smo uradili loš posao za ove tri godine.

U tri godine, Novi Beograd je osvojio pet trofeja, a još jednom se osvrćući se na minulu sezonu, Gocić kaže

„Sigurno je da smo mogli da osvojimo i neki trofej više. S druge strane, bitno je da smo u vatru gurnuli veliki broj mladih igrača, koji su opravdali očekivanja.Od devet meseci koliko traje sezona, smatram da samo tokom jednog meseca nismo bili na svom maksimumu. Taj pad nas je koštao još nekog trofeja.

Veliki napredak mladih

Govoreći o napretku mladih igrača, Gocić nastavlja:

„Svi naši mladi vaterpolisti su tokom minule sezone postali bolji igrači nego što su bili kada su došli u Novi Beograd. Ne zbog toga što sam ja mađioničar, već zato što su posvećeno radili, vrlo dobro se uhvatili u koštac sa velikim izazovima u kvalitetnim takmičenjima.

Igrači koji su već duže vreme u klubu, a zbog velike konkurencije nisu dobili dovoljno šanse, poput Vasilija Martinovića i Nikole Lukića, su sada dobili veću odgovornost i opravdali poverenje. Martinović je bio jedan od najboljih strelaca Lige šampiona, Lukić je odlično odigrao finale, a to su utakmice u kojima se postaje veliki igrač. Miroslav Perković je postao jedan od tri-četiri najbolja centra u Evropi.

Kad je reč o igračima pristiglim prošlog letaističe da su i oni napravili veliki napredak tokom sezone navodeći nekoliko primera:

„Golman Milan Glušac, koji je prethodno igrao u Partizanu i našem razvojnom timu NBG Vukovima, je  neočekivano dobio mnogo više prostora u igri, zbog povrede De Mikelisa. Od početka sezone je bio prvi golman, a do tada nije odigrao ni jednu evropsku utakmicu, čak ni u mlađim kategorijama. Bio je vrlo blizu maksimuma tokom cele sezone, a u nekim mečevima, poput onog sa Olimpijakosom u Pireju, bio „Iks faktor“. Protiv Barselonete u finalu je bio na visini zadatka, pa i više od toga.

Luka Gladović je u klub došao sa 18 godina. Početak sezone mu nije bio sjajan, ali u poslednih nekoliko meseci je bio izuzetno bitan igrač. Od Marka Dimitrijevića rek očekujem zapaženu igru. Strahinja Krstić, zbog taktičkog koncepta nije igrao na Fajnal foru, ali je tokom sezone pokazao da je ozbiljan potencijal i da se na njega mora računati u budućnosti.

Kada govorimo o napretku igrača ne mogu da budem nezadovoljan i da kažem da je sezona bila neuspešna.

Grupa momaka koji čine perspektivu srpskog vaterpola je napravila veliki korak napred i nadam se da će u dogledno vreme postati i okosnica reprezentacije.

Odlazim kao bolji trener nego kad sam dolazio, žao mi je što nisam ostao

Gocić je na klupu Novog Beograda došao je iz Solnoka, koji je kao kapiten vodio do titule prvaka Evrope. U ulozi trenera sa Solnokom je osvojio Kup Evrope i Prvenstvo Mađarske, postavši tako prvi strani trener u dugoj istoriji mađarske lige koji je odveo svoj klub do nacionalne titule. 

„Za mene je dolazak u Novi Beograd bio izazov i prilika da i ja napredujem. Danas sam bolji trener nego što sam bio pre tri godine kad sam dolazio.

Drago mi je što su igrači u značajnoj meri razvili svoj potencijal. Imali smo i lepih i teških trenutaka, ali sve je to deo sporta. S druge strane žao mi je što ne ostajem da radim s njima. Nisam sa klubom uspeo da se dogovorim oko nekih strateških koncepata budućeg rada. Veoma korektno smo se rastali bez teških reči. Novom Beogradu želim da nastavi da napreduje.

Novobeograđane će ubuduće voditi Petar Radanović, čiji rad Gocić ceni.

Smatram da sam, zajedno sa saradnicima, postavio dobru bazu za budućnost i dalji napredak.

Za kraj, bivši trener Novog Beograda, ističe još jedan detalj:

„Ponosan sam i na to što smo minule sezone, po prvi put od kad sam došao u klub imali po 1.500- 2000 ljudi na tribinama, koji skandiraju „Novi Beograd“. U  najvažnijim utakmicama smo imali veliku podršku, kako igrača naših mlađih kategorija, ali i ostale publike. Srećan sam zbog toga što su ljudi  počeli da prepoznaju da se stvorila pozitivna atmosfera u klubu. Živeo sam za to da klub napreduje, zaključio je Gocić.