Pre nešto više od dve nedelje Svetska akvatika (bivša FINA) je objavila nova, izmenjena pravila vaterpola, koja su za svetska takmičenja na snagu stupila 9. novembra.
Promene, između ostalog uključuju smanjivanje terena sa 30 na 25 metara, skraćivanje napada sa 30 na 25 sekundi, a drugog napada sa 20 na 15 sekundi. Nekoliko trenera se oglasilo po tom pitanju, promene su naišle uglavnom na neslaganje.
Svetska akvatika je na svojoj internet prezentaciji ažurirala pravila, ali nije objavila saopštenje za javnost po tom pitanju. Evropska federacija je u zvaničnom dopisu najavila da će se sva takmičenja do kraja sezone igrati po istim pravilima po kojima su i počela, a isto važi i za nacionalna takmičenja u Evropi.
Dejan Jovović, predsednik UVTS, iza koga je skoro 40 godina trenerskog rada, se komentarišući uvođenje novih pravla, prvo osvrće na proceduru njihovog usvajanja.
„Pre par meseci, kada se pojavila informacija su pripremljene promene pravila i da će one biti testirane tokom Svetskog kupa, nisam primetio negativne reakcije među trenerima.
To bi bila sasvim razumna i prihvatljiva procedura. Tokom probnog perioda bismo videli šta donose nova pravila, a onda, bi kroz njihovu dublju analizu, moglo da se kreće u eventualno usvajanje izmena. Ta analiza bi podrazumevala sagledavanje predloženih promena kako sa trenerskog tako i sa svih drugih aspekata, poput kompletne atmosfere vaterpolo utakmica.
Videli bismo da li nova pravila doprinose napretku vaterpola kao igre i atraktivnosti.
Međutim, sve je urađeno netransparentno. Usvojene su izmene bez objašnjenja šta je njihov cilj, kako bi promene trebalo da doprinosu razvoju vaterpola i zašto je bilo neophodno da odmah stupe na snagu.
Prethodna veliki set novih pravila uveden je 2019. godine. Na finalnom turniru Svetske lige u Beogradu prvi put je koršćenja VAR tehnologija, golmanima je bilo dozvoljeno da pređu u polovinu terena protivnika, linija od pet metara je pomerena za metar dalje od gola… Ali, ta pravila su usvojena desetak meseci pre početka primene, kao i posle analize i nekoliko testiranja na takmičenjima mlađih kategorija. Tada su i mnogi vrhunski treneri bili uključeni u definisanju predloga novih pravila, radeći u komisiji koju je oformila tadašnja FINA. Ovaj put takve konsultacije sa strukom nije bilo.
„Sem analize, trebalo je ostaviti mogućnost i nacionalnim savezima da, ukoliko žele, isprobaju nova pravila, pa da se sve nacije, pre svega one vodeće, izjasne i daju svoje mišljenje. Tu priliku nismo dobili. Ni treneri, ni igrači, ni sudije se nisu pripremali za novine – nastavlja Jovović, ali i dodaje informaciju da su pravila negde ipak testirana- Kup Mađarske, koji je počeo u septembru, pre uvođenja novih pravila, se igra na kraćem terenu, 25 puta 20 metara.
Svaki sport je „živi organizam“, pa su s vremena na vreme promene pravila neophodne, sa tim se slaže i Jovović. Primera radi, do 1969. godine dužina napada nije bila ograničena, pa je postizan mali broj golova. Od 1969. do 1977. posed lopte je bio ograničen na 45 sekundi, od 1977. do 2005. na 35, a od 2005. na 30 sekundi. Pre 19 godina je četvrtina sa sedam produžena na osam minuta.
Ranije je bilo i eksperimentalnih smanjivanja terena.
„Ideje od promenama dimenzije terena nisu nove. Još 1995. godine na Svetskom juniorskom prvenstvu u Dankerku igralo se na terenu dimenzija 25×16 metara, a posle probnog perioda taj predlog nije prihvaćen. Jednom je i Svetska liga igrana na kraćem terenu. Ti, kao i drugi predlozi su potom analizirani, neki su bili prihvaćeni, a od nekih izmena, poput promena dimenzija terena, se odustajalo. Sada je vrlo važan stepenik testiranja i ozbiljne analize preskočen.
Dejan Jovović Foto: Slobodan Sandić
Velike promene zahtevaju probni period i analizu
Pravila su i prethodni put, krajem 2022, izmenjena bez detaljne provere u praksi. Ipak, tada su to uglavnom bile manje promene, posebno u poređenju sa najnovijim.
„Skraćivanje terena za pet metara i skraćivanje napada za pet sekundi su zaista velike promene i nije smelo da se dozvoli da počnu da se primenjuju ovako naglo i bez provere u seniorskom takmičenju. Sve što sada pričamo o tome kako će vaterpolo ubuduće izgledati se, s obzirom na spomenuti preskočeni stepenik, svodi na pretpostavke.
Pet sekundi je jedna šestina dosadašnjeg prvog poseda. Nije to malo vremena. Postavlja se pitanje da li će se, uz kraći napad i teren od 25 metara, smanjiti mogućnost kontranapada, da li će igrači početi ranije da se vraćaju u odbranu. Da li će igra zaista biti brža, da li će doneti više golova ili suprotno?
Više igrača zbog više isključenja?
Izmene u pravilima otvaraju veći izbor trenerima, jer na svakom meču će na raspolaganju imati do 14 vaterpolista (12 igrača i polju i dva golmana). S jedne strane to izgleda kao olakšavajuća okolnost, ali Dejan Jovović ponovo postavlja pitanje šta je razlog za ovu izmenu.
Jedno od otvorenih pitanja je zašto se sada broj igrača u polju povećava sa 11 na 12. Da li se očekuje da će u novim okolnostima, na kraćem terenu i uz kraći napad, biti više isključenja? Da li su zbog toga period za isključenje i napad sa igračem više smanjeni na 15 sekundi? Očekujem da će u manjem terenu biti više kontakata. Lično smatram da nova pravila neće doneti atraktivniji vaterpolo, jer mnogo dobrih elemenata igre se gubi.
Skraćuje se teren. Već dugo postoje mišljenja da bi ova promena teren doprinela da se sport popularizuje i da se broj sredina u kojima se igra vaterpolo poveća, jer utakmice bi mogle da se organizuju na manjim bazenima.
„Dimenzije terena 25 metara 20 metara neće značajno doprineti da dobijemo više bazena za vaterpolo. Manji bazeni su uglavnom 25 metara dugački, a širina je manja od 20 metara. Dakle, ni u takvom bazenu ne može da se postavi teren sadašnjih dimenzija. Kada se postave golovi u takvom plivalištu dobijamo teren dugačak 22 metra.
Klupska takmičenja u nacionalnim ligama i evropskim kupovima su počela i završiće se po starim pravilima. Reprezentativci zemalja koje učestvuju u Svetskom kupu će dva puta tokom sezone (na kvalifikacionim turnirima u januaru i na finalnom u aprilu) igrati po novim, a onda se vraćati na još uvek aktuelna klupska pravila.
“Svi će morati da se prilagode i očekujem da će se navići na to, kao što su se navikavali na prethodne promene, ali nije ovo način na koji treba da se uvode noviteti.
Smatram da ni skorije promene pravila nisu mnogo doprinele atraktivnosti. Ima pozitivnih pomaka, ali mnoge promene negativno utiču na atraktivnost. Recimo, sada se polako gubi završnica napada “1 na 0″, s obzirom da je bilo koji kontakt u tim situacijama peterac. Igrač sa loptom sada ima više mogućnosti da taktizira – umesto da se potrudi da posigne gol, on može da čeka kontakt protivnika i peterac. To je problem posebno kod igrača mlađih kategorija, ako treneri ovom elementu igre ne posvete punu pažnju. Vaterpolisti koji se tek razvijaju će navići sebe da taktiziraju i čekaju peterac, a ne da idu na atraktivnu realizaciju”, osvrnuo se Jovović na jednu od prethododnih promena.
