Miloš Saković: Svetsko srebro ne sme da uspava juniore

Nacionalni tim sastavljen od vaterpolista rođenih 2006. i kasnije nastavio je uspešnu tradiciju srpskih juniorskih i mlađejuniorskih reprezentacija.

Momci rođeni 2006. i mlađi su nedavno na Svetskom prvenstvu za 18-godišnjake u Buenos Ajresu osvojili srebro. Posle pet pobeda protiv jakih rivala u mečevima Divizije 1 i razigravanju, u finalu ih je na putu do zlata zaustavila Mađarska.

Iako igrači i stručni štab, na čelu sa saveznim trenerom Milošem Sakovićem, nisu sasvim zadovoljni postignutim, jer želeli su zlato, rezultat ostvaren je veliki uspeh, održan je kontinuitet osvajanja odličja.

Srbija tokom priprema nije igrala zvanične turnire, nije imala mnogo prilike da pred turnir odmeri snage sa rivalima koji su ih čekali na šampionatu planete, ali Saković je pred odlazak u Argentinu istakao da veruje da ekipa može da ostvari uspeh.

Na početku razgovora za sajt UVTS, selektor Saković je analizirao tok priprema i odgovorio na pitanje na čemu je gradio optimizam i pored izostanka test utakmica:

Tokom klupske nismo imali mnogo zajedničkih treninga, jer kandidati za reprezentaciju su igrali u pet takmičenja- Super ligi, Prvoj A ligi, Prvoj B ligi Srbije, Regionalnoj ligi i Kupu Evrope. Kalendar je bio takav da je bilo teško naći vremena za pripreme. Između ostalog morali smo i da otkažemo planirane pripreme u Istanbulu, jer je došlo do promene u kalendaru turskog prvenstva, a mi nismo mogli da pomerimo naše mečeve plej-ofa.

Prvenstvo u Buenos Ajresu je došlo neuobičajeno rano, pa ni po završetku sezone nismo imali mnogo vremena za pripreme, pritom i igrači su imali obaveze na kraju školske godine. Ali, u istoj situaciji su bile i druge reprezentacije, niko nije organizovao pripremne turnire za 18-godišnjake.

Bez optimizma nema dobrih rezultata

Ipak, stručni štab Srbije je imao neku sliku kvaliteta rivala

U februaru smo sparingovali sa Španijom i Crnom Gorom, a tokom drugih priprema, u junu u Novom Sadu, sa Mađarskom i Hrvatskom. Normalno je da niko nije u sparinzima otkrivao sve svoje prednosti i taktičke zamisli, ali ti kontolni mečevi su meni i mom stručnom štabu pomogli da vidimo gde smo u odnosu na rivale.

Optimizam sam gradio na tome što sam verovao u stručni štab i u momke u timu. Od prethodnog selektora Miloša Korolije, koji je ovu generaciju vodio prethodna dva leta, sam dobio mnogo informacija o protivnicima i o našim igračima. Bez doze optimizma ne može se napraviti rezultat.”, podvlači selektor.

Konačan plasman na prvenstvu je bio skoro identičan kao i u Grupi B Divizije 1. Medalje su osvojile ekipe koje su u prvoj fazi igrale u istoj grupi – Mađarska, Srbija i Crna Gora. Iz Grupe A do polufinala je došla samo Italija.

Pred početak turnira ne bih tako poređao ekipe. Iznenađenje za mene i stručni štab je bilo prvo mesto Italije u Grupi A, u kojoj je Španija bila četvrta. Španiju i Mađarsku smo videli kao naše najveće rivale. Za Mađarsku se ispostavilo da smo bili u pravu, a verovatno bi i Španci, koji su na kraju bili peti, postigli više da nisu imali dva peha. Izostao je njihov najbolji igrač Gomila. Uz to, kasnili su u putu, pa su u Buenos Ajres došli nepunih 24 sata pred prvo kolo, što se delimično uticalo da turnir otvore porazom od Grčke.

Na kraju se ispostavilo da je naša grupa bila kvalitetnija, a sem redosleda prve tri ekipe o tome govori i podatak da je selekcija SAD, četvrtoplasirana u našoj grupi, u meču za sedmo mesto pobedila Hrvatsku, koja je u razigravanje ušla sa druge pozicije u Grupi A.

Skoro svaka ekipa je imala oscilacije na turniru. Jedan od favorita, Španija je u prvom poluvremenu imala sedam golova prednosti protiv Hrvatske, ali je izgubila na peterce. Grčka je u četvrtfinalu prokockala vođstvo od četiri gola protiv Mađarske. I Srbija je imala sličan meč, ali bez posledica. Fantastičan početak od 8:0 joj je otvorio put ka pobedi nad Crnom Gorom u polufinalu. Međutim, početkom poslednje deonice Crna Gora je prišla na 6:9. Ipak, Srbija je odgovorila sa dva gola za 11:6 i mirno privela meč kraju (12:9).

“Da nam je pred početak meča neko ponudio vođtsvo od 9:6 u završnici duela sa Crnom Gorom, sigurno bismo prihvatili. Krenuli smo furiozno, a ja ne volim takve utakmice. Uvek govorim igračima da je vođstvo od 5:0, 6:0 na početku meča sa kvalitetnim rivalom najlošije za ekipu. Pomislimo da je utakmica gotova. Mi smo posle visokog vođstva ušli u ritam Crne Gore, ali pobeda nije dolazila u pitanje, jer na vreme smo se trgli.

U mnogim utakmicama golovi su brzo i naizgled lako postizani.

Svetsko prvenstvo za 18-godišnjake, kao i za dve godine mlađe vaterpoliste, se igra na kraćem terenu, što je uticalo i na veći broj golova. Brže se prelazi u napad, samim tim i više je golova, što je delimično uticalo na oscilacije kod svih ekipa. Mi smo se trudili da oscilacija bude što manje”.

Format takmičenja po meri, organizacija ispod očekivanog

Sva velika takmičenja za mlađe kategorije, izuzev SP za 16-godišnjake, se od prošle godine igraju po formatu dve divizije. Za timove iz prve divizije uglavnom nema lakih utakmica. Srbija se u Buenos Ajresu sastajala praktično samo sa kandidatima za medalje – Mađarskom, Crnom Gorom (po dva puta), Španijom. Jedini lakši meč bio je duel sa SAD.

Smatram da je ovakav format za ekipe poput Srbije dobar. Ako na takmičenje dolazimo sa željom da budemo prvi, bolje je da se takmičimo i protiv ozbiljnih rivala i tako se spremamo za najvažnije mečeve nego da igramo utakmice koje dobijamo sa dvadesetak golova razlike.

Saković hvali format takmičenja, ali ne i organizaciju prvenstva.

“Po mom mišljenju napravljena je greška što je organizacija dodeljena Argentini. Nisu se pokazali kao sjajni domaćini. Sada je kod njih zima, a ekipe su trenirale na bazenu na kome nema grejanja. Temperatura vode je bila u redu, ali van nje je bilo hladno. Igrači nisu imali adekvatne uslove da se zagreju pred ulazak u vodu, smrzavali se kad su izlazili iz nje. Mnogi vaterpolisti su se razboljevali tokom prvenstva. I mi smo zbog takvih uslova za trening imali problema sa zdravstvenim biltenom. Bilo je i drugih propusta. Argentincima je prvo trebalo dodeliti neko manje takmičenje, kako bi stekli iskustva za organizaciju Svetskog prvenstva.

Govoreći o tome na šta vicešampioni sveta treba da se posle uspeha u Argentini fokusiraju, Saković ističr:

Ova generacija treba da poradi na tranziciji iz seniorskog u juniorski vaterpolo. Najveća zamka ovog uzrasta je da kada igrač osvoji medalju na Svetskom prvenstvu može da pomisli da je najbolji na svetu, a tek kad uđe u seniorsku vaterpolo vidi da nije tako.Srpski vaterpolo je u proteklim decenijama imao mnogo juniorskih šampiona Evrope i sveta, koji se nikad nisu ostvarili ni kao seniorski igrači u klubovima, a kamoli u reprezentaciji. Dug je put od juniorske do seniorske reprezentacije,a nešto kraći od juniorskog reprezenativca do uspešnog seniorskog igrača u klubu.

Neki od juniorskih reprezetativaca su postali prvotimci u svojim klubovima, neki su na putu da to postanu. Svima želim da ih medalja u Buenos Ajresu ne opusti i uspava, već da im bude podstrek da nastave da rade.  Bitno je da se nastave njihovi razvojni putevi kroz klubove.

Saković ne zaboravlja da pomene sve koji su, sem igrača, učestvovali u uspehu:

Stručni štab je tokom priprema i samog takmičenja, funkcionisao kao jedan. Bez odlične saradnje u stručnom štabu ne bismo došli do ovakvog rezultata. Zahvaljujem trenerima Nikoli Rađenu, Milošu Popoviću, treneru golmana Milutinu Belopavloviću, lekaru dr Miodragu Nastiću i nađem tim lideru na šampionatu, Goranu Čankoviću