Goran Krstonošić: Vaterpolo “4 na 4” ima potencijal za razvoj

Leto na izmaku bilo je, kao retko kada, takmičarski siromašno kad je reč o seniorskim vaterpolo takmičenjima. Održan je samo finalni turnir Svetskog kupa u Sidneju.

Ipak, letnja sezona je završena jednim planetarnim seniorskim turnirom. Minule sedmice Dubrovnik je bio domaćin Otvorenog prvenstva sveta u vaterpolu “4 na 4” (4×4).

Turnir je priređen na terenu u moru u staroj gradskoj luci. Bio je to treći pokušaj Svetske akvatike da razvije vaterpolo na plaži.

Prvi svetski turnir u ovom sportu odigran je u okviru Svetskog prvenstva u Gvagdžuu, 2019, ali tada se igralo u bazenu. Pre tri godine u Egiptu je održan svetski kvalifikacioni turnir za Svetske igre u sportovima na plaži (koje na kraju, zbog organizacionih problema domaćina, ipak nisu održane).

Pravila vaterpola “4 na 4” se, kako smo već objavljivali, se mnogo razlikuju od klasičnog vaterpola. Postavu čine golman i trojica vaterpolista u polju. Igra se na kraćem terenu, četvrtine traju pet minuta, rezultati po četvrtinama se ne sabiraju za ukupni rezultat, već se svaka gleda kao poseban set, itd. Nema kornera, već svaki put kada lopta završi iza gola, u igru je vraća golman ekipe koja se brani. Golman vraća loptu u igru i odmah posle primljenog gola.

Među 16 učesnika bila je Srbija, koja je pod vođstvom saveznog trenera Gorana Krstonošića, stigla do polufinala i nadomak medalje. Na kraju je zauzela četvrto mesto.

O utiscima sa turnira u Dubrovniku Krstonošić govori u intervjuu za sajt Udruženja vaterpolo trenera Srbije.

„Kad mi je pre mesec i po dana povereno da vodim reprezentaciju na prvenstvu u Dubrovniku, prvo sam analizirao snimke utakmica sa turnira održanog u Egiptu 2023, kada je Srbiju vodio Risto Maljković, kako bih stekao jasniju sliku o drugačijoj verziji vaterpola. Mada, pravila po kojima se tada igralo razlikuju od onih primenjenih u Dubrovniku. Zajedno sa pomoćnikom Vukotom Vukotićem, smo birali igrače koji bi po svojim mogućnostima odgovarali profilu vaterpola „4 na 4“.

Termin takmičenja je bio jedan od problema. Klubovi su već počeli pripreme, pa nisu svi pustili igrače koje smo zvali. Takođe, pripreme reprezentacije su bile vrlo kratke. U Bečeju smo zajedno trenirali četiri dana, a svi vaterpolisti su na njih došli „iz leta“, nisu bili u formi. Istini za volju većina selekcija je više-manje bila u sličnoj situaciji, nisu imali duga okupljanja i mnogo treninga, ali bilo je i onih, poput pobednika Španije i drugoplasirane Rusije, koje su se pripremale po mesec dana.

Nedostatak priprema je, kaže Krstonošić, došao do izražaja u ključnim mečevima za medalje, protiv Španije i Hrvatske, kada je našem timu ponestajalo snage u završnici

Kada se podvuče crta, igrači koje smo izabrali su opravdali očekivanja, ekipa se prikazala u odličnom svetlu i ostvarila uspešan rezultat, posebno kada se sve okolnosti i kratke pripreme uzmu u obzir. S obzirom da iz Svetske akvatike stižu najave da će vaterpolo „4 na 4“ zaživeti u budućnosti i mi treba da stavimo prst na čelo i da se cela naša vaterpolo organizacija više posveti pripremama za naredna takmičenja.“

U sastavu Srbije na turniru su bili: Radosav Virjević, Petar Jović, Aleksa Petrovski, Miroslav Ranđić (kapiten), Đorđe Ljubenović, Aleksandar Kovačević, Filip Ćorić i Petar Stanić

Interesantan novi sport

Krstonošićevi utisci o novoj verziji vaterpola su pozitivni.

„Vaterpolo „4 na 4“ je interesantan. Igra se brzo, lako su mogući preokreti. Dinamičan sport je atraktivan i publici, koja je sastavni deo modernog sporta. Sem toga, širi se vaterpolo mapa. Zemlje koje u klasičnom vaterpolu nisu blizu vrha su u Dubrovniku bile tvrd protivnik. Među njima su Hong Kong, koji se nije do sada pojavljivao na svetskoj sceni, a s kojim rivali nisu lako izlazili na kraj, pa Malta, Japan, kao i Gruzija, koja je na kraju pobedila reprezentaciju SAD, koja je u svojim redovima imala dvojicu osvajača olimpijske bronze.

Smatram da vaterpolo „4 na 4“ ima perspektivu da se razvije, ne kao zamena za klasičan vaterpolo, već kao novi sport, kao što je to slučaj sa odbojkom na plaži, koja je više od 20 godina u programu Olimpijskih igara, ili košarkom „tri na tri“.

Posao trenera u vaterpolu „4 na 4“ se, po Krstonošićevoj oceni, praktično završava pre utakmice.

„Za razliku od klasičnog vaterpola, trener nema mnogo uticaja na igru svoje ekipe tokom samog meča. Sve se odvija vrlo brzo, a tokom cele utakmice se emituje glasna muzika, pa trenerove mogućnosti za davanje saveta su male, izuzev tokom kratkih pauza. Treba primeniti dobru taktiku pre meča i analizirati protivnika.“

Kakva taktika pobeđuje u vaterpolu „4 na 4“?

„Osnovna razlika u poređenju sa klasičnim vaterpolom je u pristupu. Odbrana je temelj uspeha u klasičnom vaterpolu, a u ovoj verziji je, smatram, ipak bitniji napad i ko postigne gol više. Vaterpolista koji je dobar u igri „jedan na jedan“ je profil igrača koji bi mogao da bude uspešan u sportu „4 na 4“.

Novi sistem za više neizvesnosti

Sistem po kome se četvrtine tretiraju kao setovi je najveća novina u poređenju sa klasičnim vaterpolom, ali i sa ranijim verzijama vaterpola na plaži.

„To je još jedan od elemenata koji mi se u ovom vaterpolu sviđa. Svaka četvrtina je posebna utakmica, pa, čak i ako tim u jednoj četvrtini izgubi sa velikom razlikom, i dalje ima realne šanse za pobedu i utakmice su otvorene do skoro samog kraja. Ne bi bilo loše da se takav sistem isproba i u klasičnom vaterpolu, jer, velika razlika od, recimo šest golova, u ranoj fazi vaterpolo meča uvodi utakmicu u miran tok, gubi se neizvesnost, sve je već rešeno. U Dubrovniku je bilo utakmica u kojima je pobeđivao tim koji je izgubio jednu četvrtinu visokom razlikom.

Kakvi su utisci ostalih trenera?

„Podeljena su mišljenja. Razgovarao sam sa nekoliko trenera koji su vodili ekipe na turniru – sa  Žarkom Petrovićem, selektorom Bugarske, Nenadom Vukanićem, koji je trenirao Crnu Goru, i Petrom Trbojevićem, članom stručnog štaba Australije. Svima njima se ovaj sport sviđa. Ima i trenera koji nemaju pozitivno mišljenje. Uglavnom su to oni koji su posmatrali turnir, a nisu učestvovali u njemu.

Svetska akvatika još uvek eksperimentiše sa pravilima, ali izgleda da ima ambicije da uvrsti novi sport u svoj program.

„Svi koji smo učestvovali na turniru smo ušli u nešto nepoznato.Pritom i tokom samog turnira su se tri puta menjala neka od pravila, a informacije o tome smo dobijali u večernjim satima. Recimo, muški timovi su u grupnoj fazi i četvrtfinalu igrali sa manjim loptama, broj 4, a poslednja dva dana su se mečevi igrani sa loptama broj 5.

Međutim, ima vremena i prostora da se na osnovu iskustava iz Dubrovnika pravila prilagode, iskristališu. Razgovarali smo sa Vanjom Udovičićem, članom Biroa Svetske akvatike, koji nam je kazao da je u planu da se sledeće godine, posle Svetskog prvenstva u vodenim sportovima u Budimpešti tamo održi i Svetsko prvenstvo u vaterpolu „4 na 4“, a pre toga bi bile organizovane  kvalifikacije.

Savezni trener veruje da će svetska organizacija vodenih sportova nastaviti sa razvija vaterpolo na plaži.

“Po svemu što sam video i čuo, sigurno je da se Svetska akvatika neće zaustaviti organizacijom turnira u Dubrovniku. Planirano Svetsko prvenstvo u Budimpešti bi bilo pun pogodak, posebno zato što bi se onda verovatno uključile i neke zemlje koje su izostale sa šampionata u Dubrovniku, poput Mađarske, Italije i Grčke, a sve selekcije bi se verovatno dobro pripremile, pa bi to bio  vrlo kvalitetan turnir”, zaključuje Krstonošić.