Muška reprezentacija SAD se u vratila u vrh svetskog vaterpola i stala uz rame najboljim evropskim selekcijama.
Kruna višegodišnjeg uspona bila je bronzana medalja na Olimpijskim igrama u Parizu 2024. godine, prvo olimpijsko odličje za američki muški vaterpolo posle 16 godina.
Izuzetno važnu, a u pogledu stručnog rada i ključnu, ulogu u napretku američkog muškog vaterpola, ima Dejan Udovičić.
Nekadašnji trener Partizana i Radničkog, koji je od 2006. do 2012. kao selektor predvodio seniorsku reprezentaciju Srbije na 18 takmičenja i osvojio 17 medalja, se “preko bare otisnuo” pre više od jedne decenije.
Od maja 2013. godine, Udovičić je selektor reprezentacije SAD.
Bronza u Parizu je kruna dosadašnjeg Udovičićevog rada u Sjedinjenim Američkim Državama, a selekciju SAD je vodio i do tri srebra u Svetskoj ligi (2016, 2021, 2022), bronzanog odličja u Svetskom kupu 2023. godine , kao i do tri uzastopna zlata na Panameričkim igrama (2015, 2019, 2023).
Projekat “Tokio 2020” je bio dobar, ali neočekivano je “resetovan”
Prisećajući se svojih početaka u SAD, Udovičić u razgovoru za sajt Udruženja vaterpolo trenera Srbije, kaže:
“Kada sam 2013.godine preuzeo reprezentaciju SAD, napravljen je dugoročan plan, u kome je glavni cilj bio formiranje ekipe koja je na Olimpijskim igrama u Tokiju 2020. godine, trebalo da ostvari dobar rezultat. Bilo je nerealno i nismo imali dovoljno vremena da krenemo u pravljenje ekipe koja bi se već na Igrama u Rio de Žaneiru 2016. bila konkurentna za visok plasman.
Fokusirali smo se pretežno na vaterpoliste koji su u to vreme imali oko 20 godina. U reprezentaciji sam zadržao i neke starije igrače, kako bi uz njih mlađi na koje smo računali za Tokio sazrevali.
Iako 2016. nije bila ciljna godina, već tog leta Amerikanci su sa Udovičićem na klupi došli do medalje, osvojivši srebro u Svetskoj ligi 2016, u kojoj su odigrali 13 utakmica. Dominirali su na Interkontinentalnim kvalifikacijama, sa sedam pobeda u isto toliko susreta. Na finalnom turniru su u šest mečeva pretrpeli dva poraza – oba od Srbije, u takmičenju u grupi i u finalu.
Na Olimpijskim igrama 2016, ekipa SAD nije prošla grupnu fazu, iako je bila dostojan protivnik evropskim velesilama, Španiji, Hrvatskoj, Crnoj Gori i Italiji.
U godinama posle Igara u Riju projekat formiranja olimpijskog tima za Tokio, je poremećen.
„Plan napravljen 2013. se pokazao kao dobar, jer ekipa je sazrevala kako je i predviđeno. Međutim, nekoliko vaterpolista, koji su u to vreme već preuzeli značajne uloge u timu a trebalo je da budu među nosiocima u Tokiju nisu bili u mogućnosti da prihvate dugoročne obaveze prema reprezentaciji. Od igranja za nacionalni tim su tokom 2017. i 2018. godine oprostilo njih sedmorica-osmorica, između ostalih golman Beron, zatim Semjuels, Bonani… Nastala je praznina, koju nismo mogli lako da popunimo.
U to vreme SAD nije imala dovoljno razvijen sistem, otporan na tako velike promene. Nismo imali dovoljno mladih selektovanih igrača koji bi brzo mogli da zamene one koji su napustili reprezentaciju, pa smo, neočekivano, morali da „resetujemo“ plan.
I pored neplaniranih promena, Amerikanci su na odloženim Igrama u Tokiju, 2021. godine, napravili napredak u poređenju sa Rio de Žaneirom, osvojivši šesto mesto.
„U specifičnim uslovima u Tokiju, na Igrama održanim u uslovima strogih mera zaštite od korona virusa, bez publike, iskusnije evropske reprezentacije su se bolje snašle od nas.“
Posle Igara u Tokiju, selekcija SAD je u skraćeni olimpijski ciklus ka Parizu, krenula u sličnom sastavu, na temeljima uspostavljenim u formiranju tima za Tokio. Na Igrama u “Gradu svetlosti” 2024. godine u ekipi su bila desetorica vaterpolista koji su igrali i u Japanu 2021.
Značajna evropska iskustva
Jedan od problema koji je trebalo prebroditi bio je nedostatak takmičenja. Baza reprezentacije SAD je ekipama koledža, a sezona studentskih takmičenja kratko traje.
Već dugo apelujem da je potrebno promeniti kalendar takmičenja u koledž ligi SAD. Muška studentska takmičenja se igraju u kasno leto i jesen, a tokom proleća vaterpolisti nemaju utakmica. Zalažem se da se koledž sezona pomeri na proleće kako bi vaterpolisti na sličan način kao i Evropljani podizali formu uoči letnjih takmičenja nacionalnih timova.
Neki reprezentativci sem u koledž ligi igraju i za klubove u seniorskim takmičenjima SAD, ali ni u njima nema mnogo utakmica, ligaško prvenstvo poput onih u Evropi još nije zaživelo.
Rešenje kojim je u proteklih nekoliko godina nedostatak jakih utakmica donekle premošćen bilo je prelazak mnogih reprezentativaca u evropske klubove. U pronalaženju angažmana su imali Udovičićevu pomoć. Trend dolazaka Amerikanaca u Evropu i dalje . Igrači iz SAD su postali sve atraktivniji za evropske klubove, koji ih sve češće zovu u svoje redove.
U sezoni koja je prethodila Olimpijskim igrama u Parizu čak 17 vaterpolista koji su konkurisali za mesta u nacionalnom timu SAD je igralo u evropskim ligama.
„Amerikanci su u evropske klubove dolazili uglavnom kao anonimni vaterpolisti, ali su iskoristili ukazanu šansu, dokazali da i SAD imaju kvalitetne igrače. Najpoznatiji primer je centar Ben Halok, koji je u proteklih nekoliko sezona bio jedan od ključnih igrača Pro Reka, s kojim je osvojio dve Lige šampiona i jedan Kup Evrope. Ali, on je samo jedan od mnogih koji su se dokazali u Evropi. Na primer, Maks Irving, je posle nekoliko sezona u grčkoj i italijanskoj ligi ove godine stigao kao pojačanje u Pro Reku. Jedan od najboljih strelaca reprezentacije Hanes Daube je prvi put došao u Evropu sa 20 godina. Igrao je i Olimpijakosu, Marselju, dubrovačkom Jugu, a sada sjajne partije pruža u grčkom Apolonu. Istakli su se i Aleks Bouen, Luka Kupido…
Model koji su stručni štab reprezentacije i Vaterpolo savez SAD, primenili se pokazao uspešnim. Reprezentativci su igrajući u Evropi tokom cele sezone održavali formu i sticali iskustvo.
Činjenica da su drugi počeli da rade kao u američkom vaterpolu potvrđuje da smo izabrali dobar put. Recimo, Australija i Japan, sada nastoje da što više igrača pošalju u Evropu.
Skoro svi vaterpolisti koji su predstavljali SAD na Olimpijskim igrama u Parizu, su u sezoni 2023/24 igrali u evropskim ligama, ili su imali ranija iskustva u igranju na „Starom kontinentu“, neki od njih i u Prvenstvu Srbije – Aleks Boven i Marko Vavić su bili prvotimci Partizana.
To je bio jedan od faktora koji je uticao da se plan stvaranja jake reprezentacije ispuni i da Amerikanci u Parizu dođu do medalje.
Posle trećeg mesta u grupi, u tim SAD je četvrtinalu OI u Parizu posle peteraca pobedio Australiju. U polufinalu je izgubio od Srbije, a potom u meču za treće mesto savladao Mađarsku, takođe posle peteraca. Međutim, Udovičić smatra da je splet okolnosti uticao da njegov tim ne napravi i korak više od trećeg mesta.
„Utakmica sa Australijom nas je dosta poremetila, jer već u prvoj četvrtini crveni karton je dobio Džoni Huper. To nam je otežalo posao kako u toj utakmici, tako i kasnije u polufinalu, protiv Srbije smo imali igrača manje u rotaciji. Huper je uvek dobro igrao protiv Srbije. Sa njim u timu bismo imali mnogo veće šanse da se izborimo za finale.“
Novo podmlađivanje smo dočekali spremni
Posle Pariza, Amerikanci su se našli na početku novog puta, čiji cilj je na Olimpijskim igrama u Los Anđelesu. Na Svetskom prvenstvu u Singapuru su zauzeli osmo mesto, ali rezultat nije bio cilj. Na ovogodišnjem šampionatu sveta su se predstavili sa izuzetno mladim timom. Samo sedmorica olimpijaca iz Pariza su igrali u Singapuru, a između ostalih u ekipi su bila i četvorica juniora.
„Napravili smo novo podmlađivanje i počeli formiranje tima za Igre u Los Anđelesu. Međutim, sada za razliku od situacije u kojoj smo bili 2017. i 2018. imamo sistem koji je otporan na novi „reset“. Imamo dosta mladih selektovanih igrača sposobnih da odgovore na izazove.
Nekoliko vaterpolista na koje se računa za duži period su u prvi plan došli i pre ovogodišnjeg podmlađivanja.
“Olimpijsku bronzu su između ostalih osvojili i braća Čejs i Rajder Dod, koji su tada imali 21, odnosno 18 godina.
Singapur je prvi korak u formiranju tima za Los Anđeles, a među igračima koji su u programu, a koji su propustili ovogodišnje Svetsko prvenstvo je i kapiten olimpijskog tima Bena Halok, koji trenutno pauzira kako bi završio studije. Očekujemo da nam se on priključi 2027. godine, po diplomiranju.
O postojanju sistema govore i rezultati mlađih kategorija, na kojima Amerikanci postaju sve ozbiljniji kandidati za najviši plasman. Juniorska selekcija SAD je šampionatima sveta za igrače do 20 godina, 2023. i 2025. godine osvojila bronzane medalje, što su prva i za sada jedina odličja za američki muški vaterpolo na prvenstvima planete.
„Sada imamo bolji sistem, ali i ranijih godina mlađe selekcije SAD su imale perspektivne generacije. Međutim, često je na Svetskim prvenstvima juniorska reprezentacija igrala bez najboljih vaterpolista, jer su se šampionati održavali krajem leta, kada već počinje studentska liga, pa ih njihovi koledži nisu puštali da igraju za nacionalni tim. Termin juniorskog prvenstva sveta je pre nekoliko godina pomeren na početak leta, što nam ide na ruku, jer sada nema prepreka da juniorska selekcija SAD učestvuje u najjačem sastavu.“
Ciljevi i ambicije rastu
Program za Igre u Los Anđelesu je definisan, a ciljevi nisu mali.
„Posle olimpijske bronze u Parizu, naravno, ciljamo na još viši plasman, a motiv i obaveza više je domaći teren.
Naš problem i minus u odnosu na evropske reprezentacije u tekućem olimpijskom ciklusu će i ovaj put biti nedostatak utakmica. Do Olimpijskih igara u Los Anđelesu ćemo imati samo tri kvalitetna takmičenja – Svetsko prvenstvo u Budimpešti naredne godine i dva Svetska kupa. Učešća na Panameričkim igrama i prvenstvima nam ne znače mnogo, jer su svi rivali znatno slabiji od SAD. Moguće je da ćemo čak i kontinentalna takmičenja propustiti ili učestvovati sa podmlađenom selekcijom.
Nedostatak utakmica, tim SAD nastoji da prevaziđe češćim okupljanjima. Nedavno je sparingovao sa Španijom, s kojom je odigrao i dva zvanična meča. Početkom januara ga očekuju prijateljski susreti sa Australijom.
Prilagođavanje na nova pravila
Kad je o Evropljanima reč, sledi kontinentalno prvenstvo, u Beogradu od 10. do 25. januara. Govoreći o očekivanjima od šampionata u Areni, Udovičić kaže:
„Srbija kao domaćin svakako spada u krug kandidata za medalje, videćemo na koji način će domaći teren uticati na sadašnji tim. Smatram da u prvu grupu favorita spadaju i Španija, aktuelni svetski i evropski prvak, Mađarska, Grčka, koja je dugo pri vrhu, ali uvek joj malo nedostaje da dođe do zlata, i Hrvatska. Nešto manje šanse imaju Italija i Crna Gora, ali i oni mogu da odu daleko.
Posebno me interesuje da vidim koliko su se od prošlog leta evropske reprezentacije prilagodile novim pravilima, po kojima smo prvi put igrali u Singapuru.
Pre, a i posle usvajanja novih pravila, bilo je dosta diskusije o izmenama, koje su uglavnom naišle na kritike.
„Nova pravila mi se ne sviđaju, pre svega skraćivanje terena na 25 metara. Mnogo je kontakata, mnogo isključenja. Kao jedan od razloga za smanjivanje terena navođena je popularizacija vaterpola, da bi mogao da se igra i u 25-metarskim bazenima. Međutim, u 25-metarskom bazenu, prostor za igru ne može da bude duži od 22 metra. Po mom mišljenju, dužina od 28 metara bi bila optimalna. Takođe, ne sviđa mi se ni način na koji su usvojena pravila, sve je urađeno brzo, bez konsultacije sa strukom.“, zaključio je Udovičić.
Više iz rubrike “Reč trenera”
