Još dve nedelje ostalo je do starta Prvenstva Evrope za vaterpoliste, koje će kao i pre deset godina biti održano u Beogradskoj areni.
Šesnaest reprezentacija će se od 10. do 25. januara boriti za titulu šampiona Starog kontinenta.
Počele su i završne organizacione pripreme za postavljanje montažnog bazena u Areni.
U Beogradu će biti obeležen vek postojanja šampionata Evrope. Prvo prvenstvo Evrope u vaterpolu (tada u okvru EP u svim vodenim sportovima) održano je 1926. godine u Budimpešti.
Do danas je održano 36 izdanja u muškoj konkurenciji, a očekivanja od 37. izdanja u Beogradu su velika, s obzirom na to da je Beograd 2016. godine zabeležio svetski rekord posećenosti vaterpolo utakmici – 18.473 gledalaca u finalu u kome je Srbija pobedila Crnu Goru i osvojila treću uzastopnu titulu kontinenta.
Mađarska na prvom, Srbija na drugom mestu večne liste
Rekord po broju pobeda na šampionatu Evrope je Mađarska, koja je od 1926. do danas upisala 176 trijumfa. Mađarska je i rekorder po broju učešća. Pojavila se na 35 prvenstava, propustivši samo šampionat 1950. godine u Beču, kada nije učestvovala zbog političkih razloga, jer je šampionat bio održan u delu glavnog grada Austrije koji je tada bio pod kontrolom NATO snaga.
Srbija je druga na večnoj listi (računajući i rezultate Jugoslavije i Srbije i Crne Gore). Našu reprezentaciju dele tri trijumfa od toga da postane drugi tim koji je ostvario 150 pobeda na Evropskom prvenstvu.
Debitovala je na drugom EP, 1927. u Bolonji, tada kao Kraljevina Srba Hrvata i Slovenaca, odigrala dve utakmice, doživela dva poraza i završila na devetom mestu. Od tada do danas reprezentacije naše zemlje su odigrale 209 utakmica na EP, upisale 147 pobeda, uz 23 nerešena meča i 39 poraza.
U muškoj konkurenciji, Mađarska je prva prešla granicu od 2.000 golova, njihov broj je 2.184. Srbija i Italija su sve bliže rekordu (1823 i 1839 golova do sada).
Filip Filipović sa šest titula
Što se tiče pojedinačnih osvojenih medalja, nekadašnji kapiten Srbije je rekorder po broju titula. Šest puta je stavio zlato oko vrata (2003, 2006, 2012, 2014, 2016. i 2018), a ima i jedno srebro i bronzu. Do sada su još četiri srpska igrača osvojila po 5 titula: Slobodan Nikić, Duško Pijetlović, Andrija Prlainović i Živko Gocić. Nikić, Pijetlović i Prlainović imaju ukupno po 7 medalja. Sem Filipovića, osam medalja je osvojio i čuveni Mađar, Tamaš Kašaš (dve zlatne, dve srebrne i četiri bronzane).
Rekord Filipa Filipovića po broju zlatnih medalja će još dugo nedostižan, jer samo dvojica vaterpolista koji i dalje igraju za nacionalne timove su osvojili više od jedne titule – srpski asovi Dušan Mandić i Sava Ranđelović. Njih dvojica su pehar podizali po tri puta (2014, 2016. i 2018).
Novi format
Kao što je još prošle godine određeno, prvenstvo će biti održano po novom formatu, sa dve grupne faze.
Prva grupna faza
Grupa A: Malta, Francuska, Crna Gora i Mađarska.
Grupa B: Slovenija, Grčka, Hrvatska i Gruzija
Grupa C: Holandija, Izrael, Srbija, Španija
Grupa D: Turska, Rumunija, Italija i Slovačka.
Druga grupna faza
Nakon grupne faze, tri najuspešnija tima iz svake grupe idu u drugu grupnu fazu, u kojoj će formirati dve nove grupe od po šest ekipa – Grupa E (timovi iz grupa A i C) i Grupa F (timovi iz grupa B i D). Bodovi iz međusobnih susreta prve faze biće preneti u drugu , gde će svaka reprezentacija igrati još tri utakmice sa novim protivnicima, da bi potom usledila nokaut faza takmičenja.
Po dva najbolja tima u obe grupe igraće polufinala, dok će se ostali boriti za plasman od petog do 12. mesta. Timovi koji su završili takmičenje u prvoj fazi, boriće se, takođe, između sebe, za plasman od 13. do 16. mesta.