Živko Gocić o LŠ, vaterpolo tendencijama, kalendaru: Napad sa jednim centrom – izbor ili nužno rešenje?

Živko Gocić, dugogodišnji kapiten Srbije olimpijski šampion iz Rija, i prvi stranac koji je kao trener osvojio titulu šampiona Mađarske, vodeći Solnok, se prošle godine vratio u srpski vaterpolo.

Leta 2022, imenovan je za šefa stručnog štaba Novog Beograda, s kojim je prošle sezone osvojio srebro u Ligi šampiona.

Ove godine, posle tri kola Novobeograđani imaju dve pobede i poraz.

Gocić je u intervjuu za “Stručni ugao” ocenio dosadašnji tok Lige šampiona, ali dotakao se i nekoliko drugih tema vezanih za budućnost vaterpola, poput novih taktičkih rešenja, pravila, formata takmičenja, posledica koje bi mogao da izazove sve naporniji kalendar takmičenja…

Novi Beograd je Ligu šampiona otvorio očekivano, ubedljivom pobedom and Steauom, a zatim je u gostima nadigrao Brešu.

I trijumf protiv Breše je bio prema mojim očekivanjima. Bili smo dosta dobri u prvom delu utakmice. Onda smo imali pad. Međutim, taj pad smo uspeli da iskontorlišemo, da u poslednjoj četvrtini izdominiramo i  sigurnom igrom dođemo do tri boda na teškom terenu u Breši, koja jeste promenila tim tokom leta. Međutim, filozofija, koju je uspostavio dugogodišnji trener Alesandro Bovo je ostala nepromenena i svi dolaze koji dolaze u klub, dobro uđu u taj sistem.

U trećem kolu, Sabadelj je napravio veliko iznenađenje, pobedivši Novi Beograd 12:10 na bazenu „11.april“.

Poraženi smo od, objektivno slabijeg protivnika, pre svega zbog lošeg pristupa meču, opuštenijeg nego što to zahteva utakmica Lige šampiona. Sabadelj nije imao imperativ, igrao je vrlo dobro, osokoljen našim greškama, koje je iskoristio i zaslužio pobedu. Ipak, i dalje sve konce držimo u svojim rukama, u preostale tri utakmice idemo na pobedu. Poraženi smo, imali smo jako loš dan, ali ćemo izvući poruke. Pucamo na sva četiri trofeja, jedan poraz nas neće obeshrabriti.

Mađarski “totalni vaterpolo”

Ocenjujući ono što su prikazali rivali, Gocić ističe da je normalno da ekipama koje su napravile dosta promena tokom prelaznog roka, a u taj krug spada i Novi Beograd, treba vremena da dođu do forme. Zbog toga ga usponi i padovi nekih favorita ne iznenađuju.

Pro Reko je imao manje promene u prelaznom roku i to je jedan od razloga zašto su oni pokazali najkonstantniju formu na početku sezone. To je kompletna ekipa, dobro pokrivena na svim pozicijama. Imaju odličnu odbranu, što je osnov svega. Mislim da su prošle sezone zahvaljujući odbrani pravili razliku. S druge strane, imaju širok dijapazon napadačkih mogućnosti, pogotovo dovođenjem odličnog centra Kakarisa, pored Bena Haloka. Imaju dubinu napada u svakom trenutku i spoljni igrači znaju da to iskoriste. Činjenica da iza sebe imaju tri osvojene Lige šampiona za redom im daje dodatnu sigurnost.

Barseloneta takođe nije bitno izmenila sastav. Igraju na konstantnom nivou. Sviđa mi se njihov stil, dobro su vođeni i u krugu su favorita za visok plasman. Olimpijakos, koji je pretrpeo više promena, iz utakmice u utakmice diže formu. U grupi prvih favorita je svakako i Ferencvaroš, koji je u sezonu ušao sa novim trenerom, Balažom Njekijem. Međutim, on se odmah po završetku karijere uključio u rad stručnog štaba Ferencvaroša i bio pomoćnik dosadašnjem treneru Žoltu Vargi, pa koncept igre se nije mnogo menao. Slično igraju kao i mađarska reprezentacija – „totalni vaterpolo“. Imaju devet reprezentativaca, a to su i pojačanja u vidu stranaca Dušana Mandića, Edoarda Di Some, Stilianosa Argiropolusa.

Gocić ističe da da Jadran Split, Jug, Marselj imaju ozbiljne ekipe. Međutim, izdvaja i jedan tim koji do sada nije osvojio ni bod, a prošle godine iznenadio osvajanjem četvrtog mesta:

Moram da pohvalim Vuljagmeni i Vladimira Vujasinovića. Tim je znatno promenjen. Ali i sa promenjenim i podmlađenim sastavom i manjkom kvaliteta, Vuljegmeni igra dobro, samo golom razlike poražen je od Barselonete i Špandaua, a sa dva od Marselja. Vlada radi vrhunski posao, a nisam ni sumnjao da će tako biti.

Deficit klasičnih centara

Trener Novobeograđana je spomenuo da Ferencvaroš igra „totalni vaterpolo“, kao i Mađarska. Ono što je najveća karakteristika igre oba tima je da imaju samo jednog klasičnog centra. Mađarska sa takvim stilom igre  osvojila Prvenstvo sveta. Ferencvaroš je ovog leta ostao bez centra Srbije Nemanje Ubovića, a nije doveo zamenu za njega, što takođe govori kakvom stilu Ferencvaroš teži.

Da li je koncept igre sa jednim klasičnim centrom budućnost vaterpola?

„Često pričam o toj temi sa kolegama, mišljenja su podeljena. S jedne strane, stil koji gaje Mađarska i Ferencvaroš, sa jednim klasičnim centrom i sa mnogo drugih igrača koji mogu da odigraju pomoćnog centra, jeste neka budućnost. To je sjajna opcija za tim koji ima jednog dominantnog centra, Može da bude vezana sa tendencijom ubrzanja vaterpola, na taj način sem Ferencvaroša igaju i Breša, često i Marselj, Sabadelj.

Međutim, Gocić, odličan poznavalac mađarskog vaterpola, s obzirom da je u Solnoku proveo 11 godina što kao igrač, što kao trener, na stil igre koji Mađarima donosi uspehe gleda i iz drugog ugla:

S druge strane, imamo primer, Pro Reka, koji ima dva odlična centra, Haloka i Kakarisa, njima taj stil nije neophodan.

Taktika igranja sa jednim centrom nije samo pitanje odluke trenera, koncepcije kluba ili reprezentacije. Činjenica je da na svetskom nivou imamo deficit klasičnih mlađih centara. Igrači rođeni osamdesetih ili početkom devedesetih su i dalje dominantni na ovoj poziciji u Evropi. Imamo slabiju produkciju centara u mlađim kategorijama i to je pitanje za struku u svetskom vaterpolu. Verujem da bi mnogi timovi koji primenuju novi stil igrali drugačije da imaju dva dominanta centra. Dakle, nemam tačan odgovor, novi stil je delom rezultat trenerskh odluka, taktike i tendencije da se vaterpolo ubrzava, ali i delom uslovljen nedostatkom klasičnih cenatara. To je vrlo interesatna tema za diskusiju u struci.

Nova pravila, novi format Lige šampiona

Ove godine promenjena su pravila. Najznačajnija izmena je „skraćivanje“ zone od dva metra, koja sada nije celom širinom terena. Koliko ova promena utiče na brzinu i novi stil vaterpola.

Suštinski nije došlo do značajne promene. Vaterpolo se ubrzao i bez toga. Tendencija u svim sportovima je ubrzanje igre. Ipak, smatram da je ta promena dobra, jer donela je nove elemente i u igri pozicionog napada i sa igračem više. Iziskuje mnogo veću koncentraciju odbrane, a napadu daje veći dijapazon rešenja. Za nas trenere je teže da postavimo odbranu. A igračima je dala je dodatni „kec u rukavu“ u napadu, postiže se veći broj golova, utakmice su interesantnije.

Sem pravila promenjen je i format Lige šampiona. Na završnom turniru igraće samo četiri ekipe.

„Mislim da je sadašnji format pravedniji. Da bi klub došao do Fajnal fora mora da pokaže dobru formu od početka do kraja sezone i da sebi ne dozvoljava kikseve. Niko se neće plasirati na Fajnal for slučajno. Biće mnogo teško doći među najbolje četiri ekipe. A kad je o završnom turniru, takođe smatram da je Fajnal for bolji od Fajnal Ejta ili ranije Fajnal siksa. Igraju se samo dve utakmice. Humanije je za igrače.

Kalendar mora da se menja da bi se igrači zaštitili

Kada je reč o formatu takmičenja reč, neizbežna tema ove sezone je kalendar. Zbog Evropskog i Svetskog prvenstva planiranih za januar i februar, predviđena je tromesečna pauza u klupskoj sezoni. Neophodan je drugačiji pristup klupskih priprema.

„Generalno, vaterpolo prati tendenciju drugih sportova, da se igra što više utakmica, takmičenja. A mi, treneri, se tu ništa ne pitamo. Ove godine svim klubovima će biti izuzetno teško, posebno onima, koji kao Novi Beograd, imaju mnogo reprezentativaca. Treba pripremiti ekipu do sredine decembra, a onda ćemo te igrače ponovo videti tek krajem februara ili početkom marta. Ovogodišnja zimska pauza je duža od letnje između dve sezone.

Svi reprezentativci će iz jednog sistema rada, koji imaju u klubovima, otići u drugi, na pripreme sa reprezentacijama. Nije reč samo o fizičkoj pripremi. Svi oni će imati visoke ciljeve na takmičenjima sa nacionalnim timovima. Tako i treba da bude, rezultati sa reprezentacijom su kruna karijere svakog sportiste.Visoke ambicije sa sobom nose i visok stres, tenziju, pritisak rezultata. Pitanje je ko će u kakvom stanju vratiti u klub, koliko će ko koliko biti emotivno i motivaciono ispražnjen, iscprljen od mnogo utakmica i putovanja. Samim tim pitanje je i kako će uspeti sa se spremi za finiš klupske sezone.

S druge strane tu su klubovi, koji plaćaju igrače. Mi u klubovima od igrača očekujemo da  budu posvećeni radu i pruže maksimum u klupskim takmičenjima. Tako se otvara pitanje šta je bolje za klub – da li igrač ostvari dobar rezultat sa reprezentacijom i osvoji medalju ili da bude peti, šesti… Šta će više uticati na njega pred nastavak klupskih takmičenja.

Gocić ističe da su sve to problemi, koje profesionalni sport nosi sa sobom, ali…

 Svi koji se bavimo profesionalnim sportom smo to sami izabrali. Na kraju krajeva, od toga živimo. Vaterpolo, kao što sam spomenuo, nije izuzetak.

Međutim, u budućnosti o tome treba da se povede mnogo više računa. Igrači koji će početkom juna igrati na Fajnal foru Lige šampiona treba da budu fokusirani na to takmičenje, a iza sebe će u prethodnih 12 meseci imati četiri velika takmičenja sa reprezentacijom i klupska nadmetanja.

Svi smo mi profesionalci, a igrači su najbitniji. Oni proizvode rezultate, dobre  i manje dobre trenere. Treba da se njima posvetimo i da oni budu zaštićeni. Mora da se nađe neko drugo rešenje. Nije normalno da samo igraš utakmice, bez velike pauze između njih. Troši se energija, fizička i emotivna. Da upotrebim metarofu – nijedan automobil ne može non stop da ide bez ikakvog punjenja. Tako je i sa čovekom, u ovom slučaju vaterpolistom. Ako igra previše utakmica a nema punjenja, postojaće sve veća opasnost od povreda ili da mu, jednostavno ponestane mentalne energije. Doći ćemo u situaciju da igračima karijere traju po tri-četiri godine.

Neophodna razmena mišljenja između trenera

Gocić se osvrnuo i na rad Udruženja vaterpolo trenera Srbije:

„Drago mi je da smo se ponovo aktivirali i počeli da radimo. Svaki vid saradnje i komunikacije između trenera, je prava stvar. Vidim da su u pripremi seminari. Trener svaki koliko god bio uspešan, mora stalno da stiče nova znanja, da uči ima razmenu informacija sa drugim trenerima, da bi sport koji svi volimo i, u mom slučaju, pre svega za koga živomo a ne od koga živimo mogao da ide dalje. U suprotvnom ne piše nam se dobro. Nadam se da će u budućnosti biti više seminara, koj su odlična prilika za razmenu mišljenja.

Više iz rubrike “Stručni ugao”