Vojvodina proteklih sezona dominira na ženskoj domaćoj vaterpolo sceni. Osvojila je četiri „duple krune“ u nizu, a pred ovu sezonu ambicije su porasle. U Novom Sadu sanjaju i o uspehu na međunarodnoj sceni.
Prvi korak je bio uspešan. Na kvalifikacionom turniru Čelendžer kupa u Novom Sadu “crveno-bele” su zauzele drugo mesto i plasirale se među osam najboljih u relativno novo evropsko takmičenje, pokrenuto prošle sezone.
“Voša” je u sezonu ušla sa promenjenim timom. U skladu sa ambicijama dovedena su dobra pojačanja
Sačuvali smo kostur tima. Otišla je Ruskinja Hamzajeva, ostali smo i bez Lolite Avdić, koja je prešla u italijansku Ćivitavekiju, ali na nju praktično ni prošle sezone nismo mogli da računamo, zbog povrede. Stiglo nam je nekoliko igračica. Iskusna Jovana Pantović se vratila u klub i igraće samo u Čelendžer kupu. Došla je Jovana Radonjić iz Crvene zvezde, kao i Brazilka Dženifer Pereira Kalvakante, koja se pokazala kao pravo pojačanje.“, kaže Slađana Drezgić, trener Vojvodine, u razgovoru za sajt UVTS
Start evropske sezone je došao u nezgodno vreme, kako za Vojvodinu, tako i za našeg drugog predstavnika u Evropi, ŽVK Crvenu zvezdu.
Domaće prvenstvo još nije počelo, a utakmice u Čelendžer kupu su nam bili prvi zvanični mečevi u sezoni. Uvek je potrebno da se ekipa uigra, da se nove igračice priviknu. Mnogo nam je pomoglo što smo neposredno pred kvalifikacije imali sparinge sa kvalitetnim ekipama, turskim Galatasarajem i rumunskom Unireom, takođe učesnicima Čelendžer kupa“.
Sem nezgodnog termina, Slađana Drezgić, izdvaja još jedan problem.
„Igračice još uvek pamte prošlosezonski debi Vojvodine na evropskoj sceni i nesrećnu eliminaciju, kada nam je nedostajao samo jedan gol da iz kvalifikacija prođemo do Fajnal siksa. Trebalo je prebroditi i tu psihološku barijeru.
Vojvodina je u kvalifikacijama ugostila maltešku Slijemu, britanski Mančester i pobednika prvog izdanja Čelendžer kupa, turski Izmir. Posle ubedljive pobede nad malteškom Slijemom u prvom kolu (20:5), bilo je jasno da već u drugom kolu može da obezbedi prolaz dalje. I ostvarila je cilj, pobedivši Mančester (14:9).
Na kraju je od Izmira, osvajača Čelendžer kupa 2024, izgubila 8:13 i sa drugog mesta u grupi prošla dalje. Držale su vaterpolistkinje Vojvodine korak za turskim timom skoro dve četvrtine, a onda popustile, da bi u završnici ublažile poraz.
Do pobede nad Mančesterom smo došle pre svega zahvaljujući dobroj odbrani. Sredinom meča smo serijom od pet golova u nizu stekli ključnu prednost. Odbrana je funkcionisala vrlo dobro u tom meču, to je bio osnov za pobedu.
U poslednji susret možda i nismo ušli kako treba. Razloge za to možemo da tražimo u činjenici što je prolaz dalje već bio obezbeđen, a u tome što su u protivničkom timu bile dve olimpijke, Australijanka Danijela Jacković, osvajač srebra sa Australijom u Parizu, i Kanađanka Ema Rajt, što je i psihološki uticalo na našu ekipu. Levoruku Kanađanku smo uspeli da zaustavimo, ali ne i reprezentativku Australije. Devojke su se trudile, ali nije nas išao šut, propustili smo mnogo šansi sa igračem više. Verujem da ova ekipa Vojvodine ima kvalitet da prikaže bolje partije i da je, u krajnjem slučaju, mogla da učini utakmicu neizvesnijom.
Najvažnije je da smo ispunile cilj, plasirale se u drugu fazu, ali turnir prve faze je pokazao da još dosta treba da radimo, pre svega u napadu i na sampouzdanju.“
Na redu borba za Fajnal for i za više ciljeve
Ispunjen je prvi cilj, ali do krajnjeg je preostalo još nekoliko koraka. Jasno je Novosađankama da su pred njima sve ozbiljniji i teži zadaci.
„Želja nam je da osvojimo medalju u Čelendžer kupu i na taj način uveličamo jubilej Vaterpolo kluba Vojvodina, koja sledeće godine obeležava 90 godina postojanja. Pre pet godina, na 85-godišnji jubilej smo Vaterpolo klubu Vojvodina doneli prvu seniorsku titulu prvaka države, a prvom evropskom medaljom bi zaokružili ciklus.
Od 6. do 8. decembra, Vojvodina će igrati na turniru druge, četvrtfinalne, faze Čelendžer kupa. Ponovo će biti domaćin, a ugostiće portugalsku Benfiku, vicešampiona Hrvatske, Mladost, i nemački Blau Vajs iz Bohuma. Prve dve ekipe prolaze na Fajnal for
„Benfika je najprijatnije iznenađenje prve faze takmičenja. Osvojila je prvo mesto u zahtevnoj grupi u Alba Juliji, koja je uz grupu u Novom Sadu bila najkvalitetnija. U sastavu imaju nekoliko vrlo iskusnih igračica.“
Foto: VS Srbije
Zagrebačka Mladost je „dužnik“ Vojvodine iz minule sezone. Novosađanke su pre godinu dana u kvalifikacijama zauzele treće mesto u grupi sa istim brojem bodova kao i prvoplasirani Jadran i drugoplasirana Mladost, ali zbog najlošijeg skora u međusobnim susretima, Vojvodina je „ostala ispod crte“. Tada se Vojvodina sa Zagrepčankama sastala u poslednjem kolu, a Mladost je u poslednjih minut i po došla do rezultata koji je oba hrvatska kluba odveo na „Fajnal siks“.
„Mladost je podmlađena u poređenju sa prošlom sezonom. Do druge faze došla je sa tri ubedljive pobede, ali, iskreno, nisu imali tešku grupu. Međutim, Zagrepčanke i dalje imaju vrlo kvalitetan sastav. Hrvatski ženski vaterpolo značajno napreduje. O nemačkom Bohumu ne znam mnogo, dobro ćemo izanalizirati snimke njihovih utakmica.
Benfika je favorit, a mi ćemo se verovatno sa ostale dve ekipe boriti za prolaz dalje. Očekujem vrlo izjednačeni turnir. Praktično svako svakog može da pobedi, a moguće je da će se na kraju napraviti krug od više ekipa a sa istim brojem bodova. Biće tu mnogo utakmica u kojima će nijanse odlučivati i u kojima psihička pripremljenost ekipa može da odiigra važnu ulogu.“
Vojvodina, Kup Srbije 2024 Foto: Slobodan Sandić/VSS
Kad je o nacionalnim takmičenjima reč, Vojvodina ponovo cilja „duplu krunu“, petu u nizu. Sezona još nije počela, kalendar nije objavljen, ali izvesno je da će Novosađanke ove sezone na domaćoj sceni imati lakše zadatke nego ranije. Crvena zvezda, njihov najveći rival poslednjih godina, je drastično promenila i podmladila tim. Najstarije prvotimke beogradskih crveno-belih imaju tek po 18 godina. I ostale ekipe su vrlo mlade. Praktično jedino Vojvodina ima pravi seniorski tim.
„Uslovno rečeno, seniorski, jer i naš tim je mlad, sa nekoliko juniorki. Zvezda je podmlađena, Palilula, koja nam je takođe svojevremeno bila ozbiljan rival, je na novom početku…
Više ne stojimo u mestu, već idemo unazad
Stanje u klubovima neizbežno otvara, još uvek bolnu, temu stanja našeg ženskog vaterpola.
„Svaki klub koji ima žensku ekipu daje maksimum da tu ekipu održi, da napreduje, da razvija mlađe kategorije. Ali, ni klubovi ne mogu sami ako nemamo nikakav sistem Igračice vrlo mlade odlaze, napuštaju vaterpolo, idu u inostranstvo…
Kad je o razvoju našeg ženskog vaterpola reč, smatram da više ne tapkamo u mestu, već idemo unazad. Rezultati reprezentacija i u seniorskoj i u mlađim kategorijama sve govore i jedino su pravo merilo. I na klupskom i na reprezentativnom nivou nas sustižu ili su nas već prestigle zemlje koje su bile iza nas, poput recimo Turske ili Izraela.
Beograd će 2026. biti domaćin Evropskog prvenstva, a izgleda da malo ko razmišlja kakvu žensku reprezentaciju ćemo imati za taj šampionat.
Baza postoji. Recimo, generacija vaterpolistkinja 2008. ima potencijal, ali nema rezultate. Očigledno je da nam nedostaje dobar sistem kroz koji one treba da napreduju.
Klubovima kapa dole, potreban je sistem
Slađana Drezgić napominje da su u mnogim zemljama prepoznali da ulaganjem i uvođenjem dobrog sistema u ženski vaterpolo brže može da se napravi dobar rezultat nego u muškom, a kao primere navodi Izrael i Tursku. Dobar primer je i novosadski klub.
Vojvodina je dosta pažnje posvetila ženskoj vaterpolo ekipi i školi poslednjih godina. Seniorska ekipa je 2012. debitovala u Prvenstvu Srbije. Od tada do danas smo osvojili četiri titule, igramo u Evropi. Ali i za prvi tim Vojvodine je pitanje u kom sastavu će igrati sledeće sezone. To zavisi od mnogo faktora, a svakako ključni su finansije.
Razvijamo i rad sa mlađim kategorijama, trudimo se da okupimo što više devojčica, i da budemo baza za ženski vaterpolo u Vojvodini. Jedna od prednosti Novog Sada, kao i Beograda u poređenju sa manjim sredinama, u privlačenju mladih sportista, ne samo vaterpolista, je što mnogi od njih dolaze u velike gradova zbog školovanja. Mi, između ostalog želimo, da te devojke koje zbog škole napuste svoj grad ili klub zadržimo u vaterpolu. Spremamo ih da ih priključimo prvom timu, ako dođe do smene generacija.
Svim klubovima skidam kapu, rade sve što mogu da bi ženski vaterpolo opstao, ali potreban nam je sistem da bi se krenulo napred.
