Seniorska reprezentacija Srbije će 2025. godinu završiti bez medalje.
Olimpijski šampioni su na Svetsko prvenstvo u Singapuru otišli u vrlo iskusnom sastavu, sa visokim ciljevima, ali stali su na korak od odličja.
Niko od 15 srpskih igrača nije bio debitant, ali samo petorica su u riznici pre Singapura imali medalje sa sa šampionata sveta (Mandić, Jakšić, Ćuk, Ranđelović i Viktor Rašović). Krug osvajača odličja u srpskom timu nije proširen, pa će naša selekcija najmanje deset godina čekati na novu medalju sa šampionata planete, jer prethodna je osvojena 2017. – bronza u Budimpešti.
Četvrto mesto samo po sebi nije loš plasman, ali ambicije srpskog tima su bile, kao i obično, najviše moguće, dodatni motiv je bila upravo želja da se prekine dugogodišnji post bez svetske medalje. Većim delom prvenstva Srbija je pružala solidne partije, ali je na kraju poklekla i u najlošijem svetlu se predstavila u meču za bronzu protiv Grčke.
Kao i posle velikih takmičenja protekle godine, redakcija internet prezentacije UVTS je na osnovu podataka zvaničnog sistema za rezultate, izdvojila statističke parametre učinka Srbije u svim elementima igre na SP u Singapuru. Upoređeni su sa procentima ostvarenim na Olimpijskim igrama u Parizu i na SP u Dohi prošle godine. U analizi su upoređeni i ukupni statistički podaci sa svih utakmica na prethodna dva šampionata planete.
Srbija je imala iskusan sastav. Prosek uzrasta našeg tima u Singapuru je 29,8 godina. Stariji tim je imala samo Hrvatska (29,9). Iza Srbije, na trećem mestu po ovom kriterijumu, je Mađarska (27,6), Španija je imala za nijansu mlađi tim (27,5), a blizu je i Italija (27). Mnoge reprezentacije su podmladile sastave, a ukupan prosek uzrasta svih igrača na turniru bio je 26,4 godine. Među reprezentacijama koje su stigle do osmine finala ispod proseka su Grčka (26), Crna Gora (25,4) i najmlađi tim na turniru – SAD (23,6).
Brojke i procenti ukazuju da je Srbija napredovala od velikih svetskih takmičenja u 2024. godini. Ne treba preskočiti činjenicu da je u Dohi i Parizu je Srbija ipak imala više duela sa teškim protivnicima nego u Singapuru. Međutim, većim delom turnira u Singapuru, olimpijski šampioni su prikazivali stabilnu igru, bez obzira na snagu rivala. Ali, kad je bilo najvažnije nisu bili na odgovarajućem nivou.
Šta su donela nova pravila?
Pre predstavljanja učinka srpske reprezentacije, neophodno je osvrnuti se na ukupan broj golova i situacija iz kojih su postignuti, posebno zbog toha što je šampionat u Singapuru odigran po novim pravilima, na terenu dužine 25 metara, uz prvi napad od 28 sekundi i drugi od 18 sekundi.
U ovom pregledu je, zbog drugačijeg sistema i kvaliteta takmičenja, “preskočen” olimpijski turnir. Uspostavljena je paralela između šampionata sveta u Dohi 2024. i ovogodišnjeg u Singapuru, jer su po formatu ova dva takmičenja identična, a kvalitet učesnika je na oba turnira bio sličan. Jedina bitna razlika je izostanak Francuske, koja je bila četvrta u Dohi. U poređenju sa SP 2024, nije bilo ni Kazahstana, a ove dve selekcije su zamenili timovi Kanade i Singapura.
Na 48 utakmica šampionata sveta u Dohi postignuto je 1.163 gola uz procenat uspešnosti 41%, dok je na isto toliko mečeva u Singapuru bilo 1.280 pogodaka uz 40% uspešnih šuteva.
Zvanični statistički podaci pokazuju da su nova pravila, pre svega skraćeni teren, značajno doprineli manjem broju golova iz kontranapada, što su mnogi stručnjaci i očekivali. U Dohi ih je bilo 125, a u Singapuru skoro duplo manje (65). Značajno je porastao broj pogodaka iz pozicionih napada.
Prema zvaničnoj statistici broj pokušaja i golova posle faulova van linije od 6 metara je u Singapuru bio drastično manji nego u Dohi.
| Ukupan broj golova | Singapur 2025. | Doha 2024. |
| Postignuti golovi/šutevi | 1.280/3.170 (40%) | 1.163/2.866 (41%) |
| Pozicioni napad | 540/1.869 (29%) | 351/1.362 (26%) |
| Golovi sa centarske pozicije | 127/245 (52%) | 108/242 (45%) |
| Golovi sa igračem više | 404/779 (52%) | 407/833 (49%) |
| Golovi posle faula van linije od 6m | 12/22 (55%) | 30/92 (33%) |
| Peterci | 127/169 (75%) | 128/164 (78%) |
| Kontranapadi | 65/81 (80%) | 125/159 (79%) |
| Ostalo | 5 | 14 |
Najefikasnija ekipa u Singapuru, sa 119 golova bila je upravo Srbija. Slede Mađarska sa 115 i Grčka sa 101 pogotkom. Ostale selekcije su postigle manje od 100 golova.
Novi svetski prvak, Španija, je po efikasnosti sa 78 pogodaka tek na 11. mestu, uz relativno skroman procenat šuta – 38% (78/207). Španci su postigli samo 30 golova iz pozicionih napada uz 27 odsto uspešnosti (30/110).
Ali, dobra odbrana je Špance odvela do titule. I pored toga što utakmice po sadašnjim pravilima donose više golova, Španija je uspela da svoju odbranu dobro prilagodi novim okolnostima. Aktuelni šampioni sveta Evrope i Svetskog kupa su samo u dve utakmice primili više od 10 golova – u pobedi nad Japanom u grupi (22:16) i u finalu protiv Mađarske (15:13). Ukupna gol razlika Španije na turniru bila je +20 (77:57) u šest odigranih utakmica.
Konačan plasman na Svetskom prvenstvu: 1. Španija, 2. Mađarska, 3. Grčka, 4. Srbija, 5. Hrvatska, 6. Crna Gora, 7. Italija, 8. SAD, 9. Japan, 10. Rumunija, 11. Kanada, 12.Brazil, 13. Australija, 14. Kina, 15. Singapur, 16. Južna Afrika.
Srbija u napadu
Prošle godine, Srbija je na SP u Dohi ostvarila četiri trijumfa i dva poraza i osvojila šesto mesto. Na OI u Parizu, naš tim je do zlata došao ostvarivši pet pobeda i pretrpevši tri poraza.
“Delfini” su u Singapuru odigrali sedam utakmica, četiri pobedili, a tri duela izgubili (od toga jedan posle peteraca).
Srbija je učešće na SP otvorila pobedom nad Južnom Afrikom 27:3. Potom je posle peteraca izgubila od Italije 16:17 (13:13 posle četiri četvrtine), a na kraju grupne faze savladala Rumuniju 19:9.
Stekao se utisak da ubedljive pobede nad rivalima koji su daleko od vrha, Južnom Afrikom i Srbijom, nisu “uspavale” srpsku selekciju. U razigravanju je bila bolja od uvek nezgodnog Japana 21:14, a u četvrtfinalu pobedila SAD 14:9. Amerikanci su podmladili tim posle OI u Parizu, ali i dalje imaju dosta odličnih igrača,
Najteže protivnike na turniru olimpijski prvaci su imali u najvažnijim mečevima.
Polufinalni duel Srbije i Mađarske je bio najefikasniji meč turnira, ali na našu žalost, završen je pobedom Mađarske 19:18. U meču za bronzu, Grčka je nanela Srbiji veoma težak poraz 16:7.
Kao što je napred navedeno, Srbija je najefikasnija ekipa turnira iako je u poslednjem meču samo sedam puta zatresla mrežu Grčke (od toga samo dva puta u prvom poluvremenu). Srbija je postigla ukupno 119 golova iz 247 pokušaja. Po ovom parametru je u Singapuru naš tim bio bolji nego u Dohi i Parizu.
Naša selekcija je prema procentu šuta u Singapuru deli prvo mesto sa Mađarskom. Novi vicešampioni sveta su takođe zabeležili 48% uspešnosti (115/239). Na trećem mestu sa 46% (93/201) je Hrvatska, slede SAD – 45% (86/193), Japan 44% (98/221)
Kao i na Olimpijskim igrama, napadi sa igračem više su bili glavno oružje Srbije. Procenat realizacije je porastao u poređenju sa Parizom i Dohom.
Srbija je najuspešnija i po broju pogodaka sa igračem više (51) i po procentu uspešnosti (69%). Na drugom mestu sa 39 golova iz 71 pokušaja (55%) je Mađarska, slede Hrvatska – 32/62 (52%), Grčka 31/64 (48%), Španija 30/62 (48%), Rumunija 29/44 (66%), Crna Gora 28/57 (49%)., Italija 27/53 (51%)…
Ukupan procenat realizacije šuteva sa igračem više na turniru bio je 52% (404/779).
Samo u meču za bronzu protiv Grčke, Srbija je bila ispod turnirskog proseka (pet golova iz deset pokušaja). Čak i u porazima od Mađarske i Italije, realizacija je bila odlična.
Realizacija šuta sa igračem više Srbije u svakoj utakmici: Južna Afrika 6/6, Italija 8/11, Rumunija 9/15, Japan 8/11, SAD 5/7, Mađarska 10/14, Grčka 5/10.
Ukupno gledano, popravljena je i realizacija šuteva iz pozicionih napada.
Srbija nije postigla ni jedan gol iz šuta posle faula van linije od šest metara, ali kako je i navedeno, broj ovakvih golova je u trendu opadanja.
| SRBIJA, NAPAD | Singapur 2025. | Pariz 2024. | Doha 2024. |
| Postignuti golovi/šutevi | 119/247 (48%) | 93/232 (40%) | 80/177 (45%) |
| Pozicioni napad | 41/132 (36%) | 27/121 (22%) | 20/72 (27%) |
| Golovi sa centarske pozicije | 10/19 (53%) | 2/9 (22%) | 15/22 (68%) |
| Šut sa igračem više | 51/74 (69%) | 38/63 (60%) | 35/67 (52%) |
| Golovi posle faula van linije od 6m | 0/1 (0%) | 13/26 (50%) | 2/6 (33%) |
| Peterci | 13/16 (81%) | 10/10 (100 %) | 5/7 (71%) |
| Kontranapadi | 4/5 (80%) | 3/3 (100%) | 3/3 (100%) |
Strelci za Srbiju u Singapuru: Mandić 23, Martinović 14, Ćuk 13, N. Jakšić 13, Lazić 10, Murišić 9, Vapenski 7, V. Rašović 7, Vico 7, S.Rašović 6, Ranđelović 6, P. Jakšić 2, Milojević 2.
Srbija u odbrani
Statistički gledano, odbrana Srbije u Singapuru nije bila lošija nego u Parizu i Dohi. Procenat realizacije šuta protivnika na celom turniru je ukupno bio 37% (83 gola iz 226 pokušaja), sličan kao i na prethodna dva velika takmičenja.
Ali, u poslednje dve, najvažnije utakmice, učinak rivala je bio iznad tog proseka. Grčka je postigla 16 golova iz 38 pokušaja (42%). Mađarska je u polufinalu šutirala 37 puta i postigla 19 golova (51 %). Srpski reprezentativci su u polufinalu imali bolji procenat šuta nego Mađari- 58% (18 od 31), daleko iznad svog proseka na turniru, ali naš tim je protivniku dozvolio da stvori previše šansi, posebno u prve tri četvrtine, baš kao i u meču za treće mesto.
Naša selekcija je je prikazala slabiju odbranu pozicionih napada. Rivali su realizovali 27 odsto prilika, znatno više nego u Parizu i Dohi.
S druge strane, popravljena je odbrana sa igračem manje u poređenju sa olimpijskim turnirom.
| SRBIJA ODBRANA | Singapur 2025. | Pariz 2024. | Doha 2024. |
| Primljeni golovi/šutevi | 83/226 (37%) | 91/243 (37%) | 68/192 (35%) |
| Pozicioni napad | 37/136 (27%) | 22/113 (19%) | 22/88 (22%) |
| Golovi sa centarske pozicije | 3/6 (50%) | 7/12 (58%) | 5/12 (42%) |
| Igrač manje | 31/68 (46%) | 41/80 (51%) | 29/67 (43%) |
| Golovi posle faula van 6m | 3/5 (60%) | 7/19 (36%) | 1/10 (10%) |
| Peterci | 5/7 (71%) | 7/10 (70%) | 5/5 (100%) |
| Kontranapadi | 3/4 (75%) | 7/9 (77%) | 6/10 (60%) |
Učinak golmana Srbije: Radoslav Filipović 52 odbrane/111 šuteva (47%), Lazar Dobožanov 17 odbrana/41 šut (41%).
U proseku srpski čuvari mreže su ostvarili 45% procenata uspešnosti odbrana, slično kao u Parizu i Dohi.
Ukupan procenat odbrana golmanskog tandema Srbije u Parizu (Filipović i Vladimir Mišović) bio je 42%, a u Dohi (Filipović, Mitrović) 46%
Ostali parametri
Srbija je u poređenju sa prethodnom godinom smanjila broj kontrafaulova, povećala broj ukradenih i osvojenih lošti posle šuta, a i broj ličnih grešaka je manji nego u Parizu i Dohi.
| SRBIJA OSTALO | Singapur 2025. | Pariz 2024. | Doha 2024. |
| Kontrafaulovi | 69 (9,6) | 87 (10,9) | 67 (11,1) |
| Ukradene lopte | 46 (6,6) | 39 (4,9) | 28 (4,7) |
| Osvojene lopte* | 39 (5,6) | 36 (4,5) | 30 (5) |
| Blokade | 32 (4,6) | 41 (5,1) | 30 (5) |
| Plivanje za loptu | 18/28 | 14/32 | 6/24 |
| Lične greške | 88 (12,6) | 107 (13,4) | 79 (13,2) |
Napomene: *Osvojene lopte posle stative/odbrane. U zagradama je prosek po utakmici.
Statistički prikaz učinka Srbije na takmičenjima u 2024. godini:
