Repezentacija Srbije u vaterpolu na plaži je ove godine debitovala na svetskoj sceni.
Naš nacionalni tim je pre nekoliko meseci učestvovao na kvalifikacionom turniru za Svetske igre sportova na plaži, koji je Svetska federacija vodenih sportova organizovala u Soma Beju (Egipat).
Debi Srbije je ujedno bio i povratak trenerskom poslu nekadašnjeg reprezentativca Jugoslavije, Riste Maljkovića, koji je kao selektor vodio našu selekciju na turniru na obali Crvenog mora.
Maljkovića je vaterpolo put vodio od Partizana, preko Primorca, Katalunje, Šturma, Kamoljija, Latine do Crvene zvezde, u kojoj je pre desetak godina završio igračku karijeru.
U crveno-belim klubu je počeo da se bavi trenerskim poslom, prvo kao trener juniorskog tima i asistent Dejana Savića u seniorskom sastavu. Potom je samostalno vodio seniorski tim. Sa klupe se povukao 2016. Nekadašnji reprezentativac, osvajač srebra na Evropskom prvenstvu 1997. i zlata na Mediteranskim igrama, je prihvatio poziv VSS da vodi Srbiju u Egiptu i posle sedam godina se vratio u trenerske vode.
Maljković je za sajt UVTS govorio kako o učinku Srbije, tako i o vaterpolu na plaži, koji bi po nekim mišljenjima mogao da doprinese generalnoj popularizaciji vaterpola.
Srbija je zbog dva poraza u grupi ostala bez plasmana u četvrtfinale i na kraju zauzela deveto mesto u Soma Beju. Odličja su otišla u ruke ekipa Crne Gore, Egipta i Mađarske, koje su se kvalifikovale. Međutim, ni ove tri selekcije nisu učestvovale na Igrama, planiranim da se održe na Baliju u avgustu. Domaćin, Olimpijski komitet Indonezije, u poslednji čas odustao od organizacije i Igre su otkazane.
Dosta je objektivnih razloga zbog kojih Srbija u debiju nije postigla više i ušla u borbu za medalje. Ipak, Maljković ne traži opravdanja:
Turnir je održan u nezgodno vreme, u maju. Klupska takmičenja u Evropi su još bila u toku. Na raspolaganju sam imao samo igrače iz našeg prvenstva čiji se klubovi nisu plasirali u polufinale i na par njih koji su završili sezone u inostranstvu. Nismo imali ni jedan zajednički trening. Planirali smo sparing sa Crnom Gorom u Egiptu, i par treninga neposredno pred turnir. Međutim, nismo uspeli da ih realizujemo.
Tako smo prvu utakmicu odigrali bez ijednog treninga. Svima nama je duel sa domaćinom Egiptom u prvom kolu bio prvi ozbiljan susret sa vaterpolom na plaži.
Egipat po kvalitetu nije u našem rangu. Međutim, oni su se kao domaćini izuzetno ozbiljno spremali za turnir. Od Egipćana smo izgubili posle izvođenja četveraca. U drugom kolu smo se sastali sa Rumunijom, koja je, što se priprema tiče, bila u sličnoj situaciji kao i mi. Obe ekipe su bile na sličnom nivou forme, ali mi smo kvalitetniji. Taj meč smo izgubili jednim golom razlike i ostali bez četvrtfinala.
U utešnom razigravanju Srbije je sa lakoćom došla do devetog mesta.
Turnir u Soma Beju je bio prvo veliko svetsko zvanično takmičenje u bič vaterpolu na reprezentativnom nivou., Nismo znali šta nas očekuje, nismo imali pripreme. Nedostajalo nam je i malo sreće. Ipak, imali smo tim koji je vredeo za bolji plasman, pa i za finale. Ostaje žal najviše zbog poraza od Rumunije. Bez obzira na sve okolnosti, mogli smo da ostvarimo bolji rezultat.
Manji teren, manje igrača, više isključenja
Vaterpolo na plaži se igra na duplo manjem terenu nego vaterpolo u bazenu. Dužina je 15, a širina između 10 i 12,5 metara.
Svaki tim ima četvoricu igrača u bazenu (golman i tri igrača u polju) i do tri rezerve. Utakmica traje četiri četvrtine po pet minuta. Gol je manji (2,5 x 0,8 metara). Ukoliko jedna ekipa posle prvog poluvremena povede sa deset golova razlike, utakmica se završava. Jedna od razlika su i isključenja. Igrač završava utakmicu tek posle petog isključenja.
Analizirajući razlike između vaterpola u bazenu i na plaži, Maljković kaže:
„Ima mnogo razlika, vaterpolo na plaži je potpuno drugačiji sport. Na primer, za razliku od klasičnog vaterpola, nema vremenskog isključenja. Igrač koji je isključen treba samo da otpliva do korner linije i može odmah da se vrati, što traje nekoliko sekundi. Stoga, po mom mišljenju, igra sa klasičnim centrom, koji u redovnom vaterpolu ima važnu ulogu da izbori što više napada sa igračem više, gubi smisao. Mnogo bitnije je da svi vaterpolisti budu fizički spremni. Najveću ulogu ima golman, ističe Maljković i dodaje:
Nije bitno da li je igrač fizički jak, robustan. Bitno je da bude brz i fizički spreman. Brza reakcija je mnogo važnija nego snaga. Crna Gora je osvojila zlato, došavši sa sedmoricm igrača koji su bili u punom treningu, a srebro je pripalo Egiptu, koji je kako sam napomenuo imao ozbiljne pripreme i 15 igrača na širem spisku kandidata za reprezentaciju.
U “redovnom” vaterpolu uglavnom sve polazi od defanzive. Dobra odbrana je baza za dobar napad.
Smatram da takva taktika ne odlučuje u vaterpolu na plaži. Rezultat najviše zavisi od individualnog kvaliteta i spremnosti igrača.
Ekipa u bič vaterpolu se sastoji od sedmorice igrača, od kojih je jedan golman.
Broj igrača je adekvatan. Dovoljno je da trener na raspolaganju ima sedmoricu za utakmicu. Trojica igrača u polju i golman u vodi su odgovarajući veličini terena. Jedino što nije dobro je što je u ekipi samo jedan golman i kada se on povredi, igrač ga zamenjuje. Zato mislim da bi za duže, ozbiljne turnire, kakav je bio ovaj u Egiptu, ekipa trebalo da ima više vaterpolista na širem spisku i mogućnost da ih menja od utakmice za utakmicu.
U većini utakmica na turniru u Soma Beju bilo je mnogo golova, mnogo više nego u vaterpolu u bazenu. Maljkovićevo mišljenje je da izuzetna efikasnost ipak nije karakteristika vaterpola na plaži
Turnir u Soma Beju je bio novo iskustvo i za sudije, kao prvi na ozbiljnom reprezentativnom nivou. Veliki broj golova je delom i rezultat toga što je i sudijama trebalo vremena da se prilagode. Samo jedan arbitar sudi utakmicu. U početku, je bilo mnogo isključenja, jer sudije su kažnjavale svaki ozbiljniji kontakt. U vaterpolu na pesku na svakom četvrtom isključenju četvrtini, protivnička ekipa dobija penal. Egipćani su, kao fizički najspremniji, to maksimalno iskoristili. Izborili su po dvadesetak isključenja i po pet penala po utakmici. Kako se turnir bližio kraju, sudije su promenile kriterijum, bilo je manje isključenja i penala, samim tim i manje golova.
Budućnost vaterpola na pesku
Širom sveta, pa i u Srbiji, se tokom letnjih meseci organizuje veliki broj turnira u bič vaterpolu, koji je, kako Maljković kaže popularan uglavnom među veteranima. Ipak, do sada je održano malo zvaničnih takmičenja pod okriljem međunarodnih i nacionalnih vaterpolo federacija.
Svetska federacija vodenih sportova već duže vreme u svojim planovima ima razvoj vaterpola na plaži, sa ciljem da promoviše vaterpolo uopšte u atraktivnom ambijentu i približi ga široj publici.
Pre nekoliko godina prvi put su definisana pravila. Na Svetskom prvenstvu u Kvangdžuu 2019, vaterpolo na plaži je bio demonistracioni sport, ali nije se igralo na plaži, u prirodnoj vodi, već u bazenu.
Turnir u Soma Beju je bilo prvo zvanično takmičenje. Sem ekipa kvalifikovanih iz Egipta na otkazanim Svetskim igrama u sportovima na plaži je trebalo da učestvuju i reprezentacije zemalja koji su kontinentalni šampioni i osvajači medalja na Svetskom prvenstvu 2022. u bazenu.
Za sada nema najava da li će i naredne godine Svetska federacija organizovati zvanične turnire. Sledeće Svetske igre u sportovima na plaži zakazane su za 2025. Domaćin još nije određen.
Videćemo kakvi su planovi Svetske federacije,a od njih će verovatno zavisiti i planovi Vaterpolo saveza Srbije.
Spreman sam da, ukoliko mi se opet ukaže šansa, ponovo preuzmem reprezentaciju ako postoji želja da razvoj bič vaterpola krene u ozbiljnijem pravcu na svim nivoima. Učešće na turniru u Egiptu nam je bilo veliko iskustvo. Sada imam sliku mnogo bolju sliku kako sve treba izgleda.
Smatram da igrač koji se uspešno bavi vaterpolom u bazenu, može uz dobre pripreme da na visokom nivou igra i bič vaterpolo ako je brz i ima individualni kvalitet, zaključio je Maljković.
Više iz rubrike “Stručni ugao”