Jedan od najtrofejnijih sportskih kolektiva Evrope, Vaterpolo klub Partizan, obeležio je danas veliki i redak jubilej.
U Klubu sportista JSD Partizan održana je svečanost povodom 60 godina od osvajanja prve titule šampiona Evrope.
Prva Liga šampiona u vaterpolu (tadašnji Evropski kup) održana je u sezoni 1963/64. Učestvovalo je 14 nacionalnih prvaka, a šest njih je stiglo do finalnog turnira, održanog u Zagrebu. Crno-beli su bili domaćini završnog turnira, a u to vreme, jedini zatvoreni bazen u Jugoslaviji, bio je u Zagrebu.
Partizan je postao prvi šampion Evrope ostvarivši pet pobeda u isto toliko mečeva na završnom turniru, a iza crno-belih ostali su moskovski Dinamo (SSSR), Dinamo iz Magdeburga (DR Nemačka), Duizburg (SR Nemačka), Kanotijeri Napulj (Italija) i Legija Varšava (Poljska). Partizan je, uključujući i kvalifikacije, na putu do trona odigrao deset utakmica, pobedio u devet, a u jednoj remizirao.
Na današnjoj svečanosti VK Partizan je dodelio plakete trojici članova generacije koja je 1964. pokorila Evropu – Borisu Čukvasu (koji je bio i igrač i trener), Đorđu Perišiću i Nenadu Maniću. Plakete će kasnije biti uručene još dvojici članova tima koji je počeo da piše zlatne stranice Partizanove istorije, Dragoslavu Šiljku (živi u SAD) i Ozrenu Bonačiću, koji je u Zagrebu. U prvoj šampionskoj ekipi su bila još šestorica igrača, koji više nisu među živima: Muškatirović, Sandić, Janković, Tedeski, Živković, Čolović i Glidžić.
Pre šest decenija utaban put za nove trofejne generacije
Pre dodele priznanja, goste je na svečanosti pozdravio generalni sekretar JSD Partizan, Željko Tanasković, a potom se prisutnima obratio Jovan Lazarević, predsednik VK Partizan:
Ovakvim jubilejom ne može da se pohvali ni jedan vaterpolo klub, a ono što ovaj događaj čini još svečanijim i lepšim je da su sada među nama neki od učesnika finalnog turnira u Zagrebu.
Partizan je postavio putokaze i utabao put velikom broju timova iz regiona i kasnije reprezentacijama, o čemu govore uspesi koji su počeli da se nižu na međunarodnoj sceni. Podjednako bitno, kao i trofeji, koje je osvajao su i poruka o sportu, uloga u društvu i načinu života koje je Partizan zastupao. Mnogi istaknuti vaterpolisti, koji su prošli Partizanovu školu su, osim vrhunskih sportskih karijera, uspešni i u drugim sferama poslovnog i društvenog života, a sve to na talasu koji je napravila generacija iz 1964. godine.
Jovan Lazarević i Boris Čukvas
Lazarević se osvrnuo i na sadašnje stanje u Vaterpolo klubu Partizan, koji je, kao što je dobro poznato u teškoj situaciji:
„U protekle četiri godine se radilo nešto dobro, a moglo je i nešto bolje. Sazrevalo se na više načina. Imajući u vidu uslove koje imamo, uspeh je da smo još uvek ovde, i dalje vođeni istom idejom i vizijom da se vratimo osnovama našeg sporta, onome čime se Partizan ponosio i ponosi se, a to je vaterpolo škola i rad sa mlađim kategorijama, koje i dalje postižu vredne rezulltate. Potrebno je vreme i da se napravi, popuarno zvani „reset“, da očekujemo neke nove klince koji će osvajati evropska odličja. Od rada ne bežimo, a to što radimo sa mladima radimo najbolje.
Skupu je prisustvovao veliki broj vaterpolsta i trenera koji dali doprinose uspesima kluba koji je sedam puta bio prvak Evrope, osvajao Kup kupova, LEN Trofej i Super kup Evrope, zatim predstavnici VS Srbije, VS Beograda…
„Snaga Partizana je baš to što su danas prisutni uspešni sportisti mnogih Partizanovih generacija, koji šalju poruku mladima, koji su sada u klubu, da je sve moguće i da je sve u treningu i radu. Međutim, vaterpolo teško može da deluje bez podrške države i grada, ali siguran sam u razumevanje koje će pokazati i država i grad, na čijem čelu je takođe vaterpolista, i nagraditi trud koji pokazuju mladi sportisti VK Partizan, kao i mi koji se za klub borimo van bazena, poručio je Lazarević.
Perišić: Nagovestili smo dugu vladavinu Partizana
U ime nagrađenih, zahvalio se Đorđe Perišić, jedini vaterpolista koji je šest puta osvajao titulu klupskog prvaka Evrope. Posle trijumfa u Zagrebu 1964, Perišić se na evropski tron sa crno-belima popeo i u sezonama 1965/66, 1966/67, 1970/71, 1974/75 i 1975/76.
Perišić, koji nije uspeo da sakrije emocije, je kazao:
Osvajanje trofeja u prvom Kupu šampiona je bio početak prve, ne i jedine zlatne ere Partizana. To je bio treći pehar koji smo osvojili te sezone, posle zimskog Prvenstva Jugoslavije i letnjeg državnog šampionata. Mi smo tada nagovestili da kao klub da će era vladavine Partizana biti duža nego što su mnogi mislili.
Druga zlatna epoha bio je period od 1973. do 1975. godine, kada su vaterpolisti Partizana od mogućih devet osvojili osam trofeja, a da ni u jednom od takmičenja koje su u tom periodu osvajali nisu izgubili utakmicu. Krajem godine će se navršiti pola veka od pete Partizanove titule prvaka Evrope, osvojene 1974. Verujem da će i društvo i klub na ovakav način obeležiti i 50-godišnjicu osvajanja petog Kupa šampiona, na kojoj će i igračima iz tadašnje generacije biti dodeljene zahvalnice, zaključio je Perišić.
Obeležavanju jubileja su prisustvovali i članove prve slavne generacije su pozdravili, između ostalih, bivši Partizanovi treneri i igrači: Predrag Vraneš, Jaroslav Hruda, Zoran Avramović, Dejan Jovović, Dejan Udovičić, Vaso Subotić Filip Filipović, Duško Pijetlović,Slobodan Soro, Uroš Stevanović, Milan Aleksić, Miloš Korolija, Marko Avramović, Dejan Perišić, Slavko Gak, sadašnja nada Partizana i reprezentacije Petar Jakšić…
