Nemanja Ličanin: Napredak kadetske reprezentacije je vidljiv, ali zakazali smo kad je bilo najvažnije

Share this post on:

Ovogodišnja serija takmičenja reprezentacija u mlađim kategorijama počela je ranije nego obično, već sredinom juna. Od 18. do 24. juna na Malti održano je Svetsko prvenstvo za kadete (do 16 godina).

Bilo je to najmasovnije svetsko vaterpolo prvenstvo svih vremena (računajući sve kategorije) uz učešće 32 tima.

Srpski vaterpolisti rođeni 2008. i mlađi, koji su prošle godine bili četvrti na Prvenstvu Evrope, su  na Malti zauzeli osmo mesto.

Selektor kadetske reprezentacije Nemanja Ličanin je u razgovoru za sajt UVTS analizirao turnir na Malti, pripreme, a govorio i o promenama u programu evropskih takmičenja za mlađe kategorije.

Plasmanom ne možemo da budemo zadovoljni. Za medalje je konkurisalo sedam timova od kojih svaki može svakog da pobedi, ali  Srbija uvek teži najvišim ciljevima. S obzirom da je prvenstvo održano neobično rano nismo imali vremena za duže pripreme, ali u istoj situaciji su bile skoro sve reprezentacije, kaže Ličanin.

Tokom priprema Srbija je učestvovala na dva turnira, na kojima se sastala sa svim selekcijama koje su bili kandidati za medalje na Malti. U maju, u Budvi je osvojila drugo mesto iza Španije, a ispred Crne Gore, Italije, Hrvatske i Holandije. Dve nedelje  pred šampionat planete, srpski kadeti su na turniru u Atini ponovo bili drugi. Prvo mesto u glavnom gradu Grčke osvojila je Hrvatska, Srbija je stigla do drugog mesta, a iza izabranika Nemanje Ličanina poređali su se Italija, Grčka i Mađarska

Prikazane igre i rezultati na turnirima u Budvi i Atini su nam ulili optimizam. Mi smo na turnirima jedini uspeli da pobedimo Španiju, koja je kasnije na Malti stigla do zlata. Samo nas je Hrvatska savladala i to dva puta i zbog toga smo ostali bez prvih mesta. Ekipa je na oba turnira napravila minimalan broj grešaka i što je bila najava da ćemo se na Malti predstaviti u dobrom svetlu.

Srpska reprezentacija sa selektorom Ličaninom na turniru u Budvi Foto: Marija Tomanović/VPSCG

Dva malera usmerila tok  četvrtfinala

Sistem takmičenja na šampionatu planete je bio takav da se praktično odmah posle žreba bilo jasno ko će se s kim sastati u četvrtfinalu.

Selekcije su bile podeljene u osam grupa. U svakoj se izdvajao po jedan favorit. Tokom grupne faze i u osmini finala nije bilo iznenađenja, pa su parovi četvrtfinala bili onakvi kako je i projektovano na početku.

Do četvrtfinalnog susreta, sve je išlo po planu. Naša selekcija je među osam najboljih došla sa četiri ubedljiva trijumfima (Peru, Brazil, Kina, Holandija). U četvrtfinalu, Srbija se sastala sa Mađarskom. Srpski i mađarski reprezentativci rođeni 2008. i mlađi se dobro poznaju. Prošle godine, Mađarska je pobedila Srbiju u polufinalu Evropskog prvenstva. Ove godine na turniru u Atini su odigrali nerešeno, a Mađarska je došla do dva boda posle peteraca.

Ličanin ne traži opravdanja, ali kaže da su dva faktora značajno uticala na poraz od Mađara u četvrtfinalu.

Malo je poznato da smo posle osmine finala ostali bez kapitena i prvog golmana Mihajla Gošića, na koga nismo zbog zdravstvenih razloga nismo računali u poslednja tri meča. Njegov izostanak je uticao na ekipu, mada je njegova zamena Luka Muksinović vrlo dobro branio.

Drugi faktor je isključenje bez prava zamene Luke Drobnjakovića  u trećoj četvrtini u trenutku kada je utakmica još bila otvorena, Mađarska je tada imala samo gol prednosti – 6:5. U četiri minuta tokom kojih smo imali igrača manje postigla je tri gola, povela sa 9:5 i mi nismo uspeli da se vratimo.

Mađarska je na kraju slavila sa 12:7. Kada kandidat za medalju ispadne u četvrtfinalu, mnogima je svejedno da li će osvojiti peto ili osmo mesto.

Ipak, Srbija je iako je zaustavljena na putu do odličja želela da ostavi što bolji utisak. Ali  nije uspela da se oporavi od poraza od Mađara. U utešnim mečevima za plasman od petog do osmog mesta. Naša reprezentacija je izgubila je od tima SAD (9:12), koji je „na papiru“ bio jedini četvrtfinalista kome se nisu davale šanse da osvoji odličje. Potom je u duelu za sedmu poziciju poražena od Hrvatske (10:11).

Ličanin sa kadetskom reprezentacijom Foto: VPS Crne Gore

Posle poraza u četvrtfinalu normalan je psihički pad. Međutim, uoči razigravanja za peto mesto smo detaljno analizirali snimak meča sa Mađarskom i greške koje smo pravili. Nastojali da motivišemo ekipu i da se izborimo za peto mesto, iako nam to nije bio cilj pred odlazak na Maltu.

Ipak, nismo uspeli da pokažemo sve što možemo. Čini mi se da su Amerikanci imali najviše motiva u razigravanju i jedini se borili za peto mesto, u čemu su na kraju uspeli. Odigrali su dobro protiv nas, ali mi smo previše grešili, dozvolili im da rano ostvare veliku prednost od 5:1. Mi smo uspeli da se približimo, smanjimo na 4:5, ali ne i da se potpuno vratimo u meč. U nekim periodima smo igrali haotično, nismo imali odgovor nanjihovu agresivnu igru.

Srbija je turnir završila porazom od Hrvatske (10:11).

Vodili smo skoro tokom celog susreta za sedmo mesto, imali smo prednost od 3:0, 6:4, a pred poslednju četvrtinu i 8:6, ali nismo utakmicu na pravi način priveli kraju. Napravili smo previše individualnih grešaka, zbog kojih smo u poslednjoj deonici primili pet golova i pretrpeli poraz.

Zakazali kad je bilo najvažnije

Rezimirajući ceo turnir, Ličanin na sebe preuzima odgovornost:

Moja odgovornost kao selektora je najveća. Između ostalog i zato što nismo uspeli da  posle poraza od Mađarske podignemo ekipu, a i zbog selekcije igrača kad je reč o psihološkoj pripremi, jer nije smelo da nam se dogodi da naši igrači nasedaju na provokacije, nastavlja Ličanin, osvrćući se pre svega na crveni karton.

Iako je rezultati nisu bili sjajni, Ličanin kaže da je tokom leta video i stvari koje ohrabruju pred buduće izazove i dalje sazrevanje mladih vaterpolista Srbije.

Naša kadetska reprezentacija je tokom priprema i do četvrtfinala Svetskog prvenstva pokazala da je  napredovala u  poređenju sa njenim prvim velikim takmičenjem, Evropskim prvenstvom za 15-godišnjake 2023. u Podgorci, kada je bila četvrta. Mnogi su tokom klupske sezone stekli iskustvo igrajući u seniorskim takmičenjima, kao članovi Banjice i Save, kao i u Valisu, gde su na pozajmicu igrala dvojica vaterpolista iz Vojvodine.

Napredak je vidljiv, ali to nismo pokazali u ključnim mečevima na Svetskom prvenstvu. Zakazali smo i previše grešili kada je bilo najvažnije, što govori da je potrebno još mnogo rada u razvijanju potencijala momaka.

Nemanja Ličanin Foto: VPS Crne Gore

Španska dominacija u polufinalu i finalu

Na Svetskom prvenstvu do četvrtfinala nije bilo neočekivanih ishoda, ali u završnici je bilo iznenađenja, jer malo ko je mogao da predvidi da će umesto izjednačenih borbi dva meča biti igre „mačke i miša“. Španija je u polufinalu deklasirala evropske prvake Mađare 14:6, a potom još ubedljivije u finalu savladala Italiju – 18:6. Međutim, razlika u kvalitetu igrača verovatno nije toliko velika kako rezultati govore. Ključ uspeha je i u nečem drugom

Španija je bila najspremnija ekipa na turniru, pre svega zato što su desetorica njihovih reprezentativaca tokom cele klupske sezone trenirali i igrali zajedno u španskom vaterpolo kampu. Zasluženo su trijumfovali.

Španci su napravili nekoliko koraka napred u poređenju sa EP za 15-godišnjake. Prošle godine, Španija je bila peta u Podgorici. Tada je u duelu za peto mesto samo golom razlike pobedila Italiju (8:7), a u četvrtfinalu pretrpela bolan poraz od Grčke (6:15).

Šta donose nova pravila

Iako su u finišu prvenstva blistali, Španci su se mučili pred četvrtfinale. U osmini finala su na poluvremenu gubili od Nemačke 4:5, ali ipak napravili preokret i pobedili 11:9.

Selekcija Nemačke, odlično vođena srpskim trenerom Zoranom Milenkovićem, je u meču sa Špancima ostavila dobar utisak, ali nije izdržala do kraja. Međutim, Španci nisu bili jedini koji su se mučili, a na to su delom uticala i posebna pravila.

Prošle godine, na EP za 15-godišnjake se igralo po standardnim pravilima, ali ona nisu primenjivana na Malti, kao ni na pvom SP za 16-godišnjake, održanom 2022.

Dimenzije igrališta su bile su 25×20 metara, a tek od četvrtfinala četvrtina je trajala osam minuta – do tada šest. Smatram da je time Svetska akvatika želi da pruži više šanse ekipama koje ne pripadaju vrhu. Praktično svaki favorit je imao bar po jednu utakmicu u kojoj mu je bilo potrebno više vremena da slomi otpor autsajdera. I mi smo odigrali jedan takav meč. Pred kraj prvog poluvremena duela sa Brazilom rezultat je bio 2:2, a na kraju 15:5. Promene pravila su neke mečeve učinile interesantijim, ali nisu donele velika iznenađenjima, razlika između favorita i onih koji to nisu je na kraju uvek došla do izražaja.

Promena programa evropskih takmičenja mlađih kategorija

Generacija 2008. i mlađi sledeće sezone neće imati svoje takmičenje, jer, za razliku od prethodnih sezona, u neparnoj godini više neće biti organizovano Evropsko prvenstvo za 17-godišnjake. O tome se nije mnogo pričalo u vaterpolo krugovima, a Ličanin pojašnjava:

Evropska federacija je promenila svoj program takmičenja, kako se ne bi davala prednost samo parnim godištima. Starosna granica će biti ista kao i na svetskim šampionatima. Umesto evropskih prvenstava za 15-godišnjake i 17-godišnjake, od sledeće godine biće organizovana prvenstva kontinenta za 16-godišnjake i 18-godišnjake. Tako će sledećeg leta na evropskoj sceni igrati generacije 2007. i 2009, dok će igrači rođeni 2005. i mlađi imati Svetsko prvenstvo. Parna godišta 2006, 2008. i 2010. će svoja takmičenja – dva svetska i jedno evropsko prvenstvo – imati u leto 2026.

Srbija se već sprema za promene. Ove godine organizovane su pripreme reprezentacije igrača rođenih 2009. i mlađih, koji su učestvovali na dva turnira protiv godinu dana starijih rivala koji su kasnije učestvovali na SP na Malti. I na Svetskom prvenstvu je šansa pružena mlađim vaterpolistima.

Srbija je bila među najmlađim ekipa na turniru, jer u timu smo imali trojicu igrača rođenih 2009. i jednog 2010. godine, dodaje Ličanin.