Muške reprezentacije Srbije u mlađim kategorijama su ove godine zadržale mesta u svetskom i evropskom vrhu. Sve tri selekcije koje su izašle na međunarodnu scenu su se plasirale u polufinala, a dve su stigle i do medalja.
Juniorska selekcija je osvojila srebro na Svetskom prvenstvu za igrače do 20 godina. Na Šampionatu Evrope za 17-godišnjake i mlađe, Srbija je takođe stigla do srebra. Kadetska reprezentacija (do 15 godina) je bila četvrta na Evropskom prvenstvu.
Miloš Korolija, koji je kao selektor vodio juniore i mlađe juniore do dva srebra, je za sajt Udruženja vaterpolo trenera Srbije o učinku srpskih mlađih kategorija. Detaljnije će temu analizirati na Seminaru UVTS 10.decembra u Beogradu.
Osvrćući se na rezultate 15-godišnjaka (2008. godište i mlađi), koje je letos trenirao Nemanja Ličanin, Korolija kaže:
Ulaskom u polufinale naša najmlađa selekcija je postigla uspeh. Momci su ostali su bez medalje, ali nadam se da je to na pravi način uticalo na njih i dalo im podstrek za dalji rad kako bi na sledećem takmičenju došli do postolja. Ne poznajem dovoljno sve vaterpoliste u ovoj generaciji, Ali, prema onome što sam video, selekcija ima potencijal, talenat i prostora za napredak. Četvrto mesto je, prema onome koliko znam o rivalima, trenutno i realan plasman.
Sedamnaestogodišnjaci su u finalu Evropskog prvenstva u Manisi izgubili golom razlike od Grčke (8:9). Luka Gladović je proglašen za najboljeg igrača turnira.
Generacija igrača rođenih 2006. i mlađih je napravila korak napred u odnosu na prošlu godinu kada je na Svetskom prvenstvu za 16-godišnjake bila treća. Ipak, ostaje žal što u finalu nismo odigrali bolje.
U polufinalu smo vrlo dobrom igrom pobedili Mađarsku 12:6, a to je bio prvi poraz te mađarske generacije od kad igra zvanične utakmice. Bojim se da nas je veliko zadovoljstvo posle važne pobede koštalo u finalu, protiv vrlo dobre selekcije Grčke, koja ima par vaterpolista koji igraju na skoro seniorskom nivou.
U meču za zlato smo podbacili reakcijom na njihovu „M zonu“ u odbrani. Nismo primili puno golova, ali još manje smo ih postizali (na poluvremenu je rezultat bio 1:6). U drugom poluvremenu smo počeli sa sustižemo Grke, ali ne i da izjednačimo. Siguran sam da smo mogli bolje da odigramo u finalu. Međutim, na kraju krajeva, bolje da sada platimo taj ceh i naučimo lekciju nego kasnije.
Reprezentacija Srbije, osvajač srebra na EP za 17-godišnjake Foto: VSS
Najstarija selekcija (2003. godište i mlađi) je na Svetskom šampionatu u Bukureštu stigla do srebra, iza Mađarske, a ispred SAD, Grčke, Španije, Italije, Crne Gore, Hrvatske… I na ovom turniru, priznanje za najkorisnijeg igrača otišlo je u ruke srpskog igrača, kao i u Manisi. Vasilije Martinović je proglašen za najboljeg pojedinca.
Sadašnja juniorska reprezentacija je generacija koja je formirana još od 2019. i Evropskog prvenstva za 15-godišnjake u Burgasu. To je bilo takmičenje za igrače rođene 2004. i mlađe. Ali ta generacija je ove, kao i prošle, sezone bila okosnica juniorske selekcije Srbije, uz nekoliko godinu dana starijih igrača. Ova grupa momaka je više puta do sada dokazala kvalitet i da ima pravi odnos prema igranju za reprezentaciju. To je ponovila u Bukureštu.
Reprezentacija Srbije, osvajač srebra na SP za 20-godišnjake Foto: VSS/Slobodan Sandić
Prvenstvo u Bukureštu je počelo 10.juna, samo sedam dana po završetku klupske sezone i Fajnal Ejta u Beogradu.
Turnir smo odigrali praktično bez priprema. Vasilije Martinović, kapiten i lider ekipe, je vrlo malo vremena bio sa nama, pošto je sa Novim Beogradom igrao finale Lige šampiona. Sve reprezentacije su bile u sličnoj situaciji. Međutim, mislim da su, što se priprema tiče, naši rivali bili u maloj prednosti, jer nisu imali igrače na Fajnal ejtu, a mnogi od njih su sezonu su sa svojim klubovima završili dosta ranije.
Manjak vremena za pripreme i umor su bili značajni faktori.
Za dublju analizu je koliko su koji igrači trenirali i koliko u igrali tokom sezone za klubove. Objektivno, još su mladi za prevelika opterećenja. Kao primer bih izdvojio Bogdana Gavrilovića. On je, sticajem okolnosti, zbog povrede Josipa Vrlića, u završnici plej-ofa i grupne faze Lige šampiona bio jedini klasičan centar Radničkog. Priključio reprezentaciji sa velikom željom da pruži sve što može. Ne bih rekao da je on podbacio na turniru, ali osetio se umor i nedostatak energije. Bilo je i drugih igrača koji nisu imali idealne uslove za pripreme za reprezentativno leto. Ali, čekati idealne uslove je nemoguće.
Serija kvalitetnih utakmica na turniru u Bukureštu je bila vrlo koristna za sve igrače u njihovom sazrevanju i pripremanju za seniorski tim. Uostalom, trojica njih su kasnije tokom leta igrali za A reprezentaciju Srbije.
„Možemo da budemo zadovoljni, pogotovo time kako se ekipa ophodila prema takmičenju. U dve važne utakmice, protiv SAD i grupi, i Hrvatske u četvrtfinalu, smo uspeli da nadoknadimo zaostatak of četiri, pet golova razlike i na kraju da pobedimo rivala. To su stvari koje se ne dešavaju slučajno i to dva puta na istom turniru. Ta dva meča pokazuju njihov odnos prema igri i želju da se bore do kraja.
Zlato su osvojili Mađari, koji su bili ubedljivi favoriti.
Žao mi je što nismo pokazali da imamo način da ih pobedimo. U grupi smo od njih izgubili posle peteraca. U finalu nismo odigrali kako možemo, nedostajalo je dodatnog žara i energije neophodnih da se savlada veliki rival.
Korolija sa reprezentacijom do 17 godina Foto: Ebru Erdogan/VS Turske
Podvlačeći crtu u analizi rezultata i plasmana tri selekcije, selektor juniora i mlađih juniora zaključuje:
„Plasman u polufinale je nešto što svi mi podrazumevamo kao uspeh. Sigurno je da sva tri uspeha nisu ista, čak ni dve srebrne medalje nisu iste, ali svaki ima svoju težinu.
Dve srebrne medalje za jedno leto su svakako vredan rezultat. Međutim, kod mene je ipak ostao gorak ukus, s obzirom da sam izgubio dva finala. Ali, sa svim ostalim sam više manje zadovoljan.”
Naredni zadatak – napredak u napadu
Cilj rada sa mlađim selekcijama nisu samo rezultati već i stvaranje igrača za seniorski tim i sazrevanje. Srbija je ovog leta delovala dobro, ali uvek može bolje. Sigurno je da kod svake mlade ekioe ima prostora za napredak.
„Teško je dati generalnu ocenu šta treba popraviti, a koja bi važila za sve tri generacije. Ono što je sigurno je da ćemo morati da radimo na unapređivanju napada protiv M zone protivnika. To se pre svega pokazalo u finalu pomenutog prvenstva Evrope za 17-godišnjake.
Takav stil igre u odbrani je ranije bio rezervisan samo za Špance i Italijane, a sada ka gaji sve više ekipa kako seniorskoj tako i u mlađim kategorijama. Poslednjih godina naši mladi igrači nemaju mnogo prilika da kako sa reprezentacijom tako i sa klubovima, igraju veliki broj utakmica protiv vršnjaka iz drugih zemalja. Učestvuju na turnirima na kojima su im rivali uglavnom Hrvati, Crnogorci, ali oni imaju sličan stil vaterpola kao i mi. Moramo da radimo na tome da proširimo vidike i unapredimo naš napad, kako bismo imali pravu reakciju na odbranu protivnika.
Na pitanje o mogućim pomacima u igrama srpskih reprezentacija u odbrani, Korolija odgovara.
Mi i dalje crpimo energiju igrajući presing, kao što je bilo i pre 30 i pre 15 godina. Ali nismo više toliko dominantni kao što smo bili ranije. Ne smatram da smo mi podbacili u održavanju tog sistema odbrane, već da su se rivali prilagodili nama. Mišljenja smo da ne treba menjamo taj stil, već da ga gradimo dalje i unapredimo, možda se i ugledajući na druge“, podvlači Korolija, koji će o ovoj temi predavati na seminaru 10. decembra.
Miloš Korolija je od 2020. prvi trener Partizana, u kome je počeo i završio igračku karijeru i sa kojim je 2011. osvojio Ligu šampiona Foto: Slobodan Sandić
Sem taktičkih pristupa, bitan je i individualni napredak, gde ulogu treba da odigraju klupski treneri.
„Ako zanemarimo individualni napredak, onda ne možemo da pričamo o sistemu. Na klubovima je da tehnički obučavaju igrače, razvijaju ih, a mi u reprezentaciji radimo nadgradnju. Grčka trenutno ima odličnu obuku igrača, na sličan način na koji smo mi nekada radili. Svaka grčka generacija daje tehnički obučene igrače“, ističe Korolija
Novi sistem takmičenja – previše naporan, ali koristan
Od ove godine sistem takmičenja na svetskim i evropskim prvenstvima u mlađim kategorijama je promenjen. Reprezentacije su podeljene u dve kvalitetne divizije. U prvoj je osam najboljih sa prethodnog prvenstva (podeljenih u dve grupe), ostali u drugoj. Po prve dve selekcije iz grupa prve divizije prolaze direktno u četvrtfinale, trećeplasirani i četvrtoplasirani učestvuju u plej-ofu sa najboljim timovima druge divizije.
Sve tri srpske muške juniorske selekcije su ove godine igrale u prvoj diviziji i plasmanima u četvrtfinale zadržale
Ocenjujući novi sistem takmičenja, Korolija kaže:
„Reprezentacije u prvoj diviziji već u grupnoj fazi imaju tri jake utakmice, što je za mlađe kategorije svakako korisno i bolje od dosadašnjeg sistema. Ali i ovaj, kao i svaki drugi format ima svoje pluseve i minuseve.
Sa aspekta takmičarske neizvesnosti je interesantnije. Povećavaju se mougćnost za iznenađenja, posebno ako razlike između najboljih ekipa iz druge divizije i onih iz prve mala. Tim koji do plej-ofa dođe kroz tri lake utakmice u drugoj diviziji ima više šanse protiv nekoga ko je igrao tri teška susreta.
Mana sistema je, naglašava Korolija, izuzetno naporan ritam, jer na juniorskim takmičenjima nema dana pauze, kao na seniorskim svetskim i evropskim prvenstvima.
U ovakvom sistemu finale je duel dve izuzetno umorne ekipe. Činjenica je da je takav ritam nehuman. Od mladih igrača se očekuje da u sedam-osam dana odigraju šest ili sedam teških i stresnih utakmica i da daju sve od sebe ili da se ide na kalkulisanje tokom takmičenja u grupi. A to je sa mlađim kategorijama praktično nemoguće. Eventualno kalkulisanje predstavlja više posla za trenere, u smislu kako da raspodele minutažu, kako da ocene koja utakmica je bitna, a koja ne mora da se pobedi… A to je „klizav teren“, gde nema ispravnog pristupa.
Novi format nije savršen. Ipak, i pored svih tih mana, za mlade je bolje da imaju više jakih utakmica. Iz poraza od kvalitetnog rivala u četvrtfinalu, na primer, mladi igrač može više da nauči nego iz pobede od 20 razlike nad autsajderom.
Svetska prvenstva na kraćem terenu
Tehnički vaterpolo komitet Svetske federacije je najavio da će od sledeće godine sve mlađe kategorije na svetskim prvenstvima igrati na kraćem terenu, dužina će biti 25 metara. Na takvom igralištu organizovano je prošlogodišnje SP za 16-godišnjake u Volosu, kada je Srbija, sa Korolijom na klupi, osvojila-bronzu .
„Skraćivanje terena za pet metara, po mom mišljenju nije zanemarljivo. Na 25-metarskom terenu, individualni kontranapadi se rešavaju već na polovini protivnika, u polasku u napad. Izdržljivost i hitrina dobija više na značaju. Iz perspektive gledalaca vaterpolo na 25-metarskom bazenu je interesantniji, manje vremena se gubi na prelasku iz odbrane u napad. Međutim, s druge strane, smatram da je dužina od 30 metara adekvatna za vaterpolo na visokom nivou. Igra ima odličnu dinamiku..
Ali, ne želim unapred da budem protiv promena i ne smatram da su one loše. Treba tražiti univerzalno rešenje, tako da utakmice na svim nivoima budu dinamične i interesantne za gledanje. Ne treba žuriti. Za ovakvu promenu potrebno je da se kroz njeno testiranje vremenom vidi da li ona doprinosi unapređenju vaterpola.”, ocenio je Korolija.
