Ivana Ćorović o ženskom juniorskom vaterpolu: Stanje moramo da menjamo iz korena

Srpski ženski vaterpolo je godinama bio u zapećku, u velikoj senci muškog.

Poslednjih godina jaz je smanjen. Napravljen je pomak, kako u seniorskoj, tako i u juniorskoj ženskoj konkurenciji.

Međutim, srpske dame još uvek nisu blizu evropskog vaterpolo vrha.

Ivana Ćorović, selektor ženske juniorske reprezentacije, je za sajt Udruženja vaterpolo trenera Srbije, govorila o problemima i perspektivi našeg ženskog omladinskog vaterpola.

Iza Ćorovićeve je dugačka karijera, kako na klupskom tako i na reprezentativnom nivou. Sa ekipama Taša 2000 i Crvene zvezde osvojila je veliki broj domaćih trofeja, dok ima i titule šampiona Rumunije sa Rapidom i Turske, sa Galatasarajem.  Bila je i članica holandskog De Hama. Za reprezentaciju je igrala od 2004 i učestvovala na Evropskim prvenstvima 2006, 2016. i 2018, dok je EP 2020. godine propustila zbog povrede.

Karijeru je završila pre tri godine i posvetila se trenerskom poslu, kojim se bavila i pre igračkog penzionisanja.

Ivana je bila član stručnog štaba mlađejuniorske reprezentacije Srbije, koja je 2019. godine na Evropskom prvenstvu za igračice do 17 godina u Volosu osvojila šesto mesto, što je najveći uspeh srpskog ženskog vaterpola.

Uspeh u Volosu 2019. je bio prvi korak ka šampionatu održanom tri godine kasnije:

Prvenstvo u Volosu je bilo za igračice rođene 2002. godine, a od 15 devojaka u našem sastavu, njih pet je rođeno 2002, a ostale 2003. i kasnije. Dakle, imali smo veoma perspektivnu generaciju igračica rođenih 2003. i mlađih, koja je bila planirana za Evropsko prvenstvo do 19 godina, održano 2022. Redove bismo popunili kvalitetnim mlađim i perspektivnim igračicama.

Uspehom u Volosu, Srbija je obezbedila učešće na Svetskom prvenstvu za 18-godišnjakinje 2020.godine, ali šampionat je zbog pandemije otkazan. Srbija je na osnovu rezultata na EP 2019, dobila poziv za učešće na Svetskom juniorskom prvenstvu (do 20 godina) u Netanji (Izrael) 2021 godine.

Na planetarnom šampionatu u Izraelu pre dve godine, Srbija je ponovo učestvovala sa selekcijom mlađom od izlaznog godišta (2001). U sastavu je bilo devet devojaka koje su bile šeste na Evropskom šampionatu 2019, a od toga njih šest 2003. godište. Srbija je ostavila dobar utisak osvajanjem osmog mesta u konkurenciji 16 ekipa.

Prerano osipanje perspektivne generacije

Međutim, put započet 2019. nije završen kako je planirano. Ekipa iz Volosa nije bila okosnica tima na ciljanom takmičenju – prošlogodišnjem Evropskom prvenstvu.

Od deset devojaka rođenih 2003. i mlađih, koje su igrale u Volosu, samo četiri su 2022. učestvovale na Evropskom prvenstvu za igračice do 19 godina. Dakle u periodu od tri godine imali smo situaciju da devojke odustaju od sporta, privremeno ili definitivno, iz raznih razloga. Neki od njih su zdravstveni razlozi, nemogućnost uklapanja škole sa sportom, nedostatak motivacije.

Najupornije i najperspektivnije igračice iz tima iz Volosa su stigle do seniorske selekcije, koja će u januaru naredne godine peti put za redom učestvovati na Evropskom prvenstvu.

Sedam devojaka iz juniorskog tima iz Volosa je učestvovalo na seniorskom EP u Splitu 2022, dok je njih četiri bilo u sastavu na kvalifikacionom turniru za Evropsko prvenstvo u Netanji, održanom u junu u Novom Sadu. Neke su bile povređene pa su morale da pauziraju, a neke nisu mogle da isprate pripreme zbog obaveza na fakultetu.

Suština je da ih je teško zadržati u vaterpolu, koji traži dosta odricanja i izuzetno profesionalan odnos, a one se odriču mnogo toga primarno iz ljubavi prema sportu, jer od vaterpola ne žive, sem ako ne odu u inostranstvo. Mi imamo jako kvalitetne devojke, koje kada odu u inostranstvo imaju veoma zapažene i značajne uloge u svojim ekipama, ali u našoj zemlji ne mogu da dobiju tretman i uslove koje imaju tamo.

Jedna od prepreka mladim vaterpolistkinjama je uklapanje sportskih i školskih obaveza,

Takmičenja se održavaju u periodima u kojima su upisi na fakultete, srednje škole i ispitni rokovi. Sve je to, uz treninge, veliki stres i potrebno je da se uloži ogroman napor da bi se sve uskladilo, a glava bila mirna za trening ili utakmicu. Veliki problem nam predstavlja i to što sve više devojaka odlazi u Ameriku, jer sebi uspevaju da obezbede stipendije za školovanje, a i lakše usklađuju fakultet sa sportom. A ne možete da im kažete: „Nemoj da ideš, ostani“, jer ovde na takav način ne mogu da usklade fakultetske i sportske obaveze

Velika odricanja bez nagrade ili kako zadržati devojke u sportu

Posle Evropskog prvenstva 2019. godine, srpske ženske reprezentacije su učestvovale na sedam takmičenja za mlađe kategorije. Ipak, samo dva puta su stigle do četvrtfinala.

Rezultati ženskih juniorskih reprezentacija Srbije na EP i SP od 2019. do 2023. 2021 – EP do 15 godina (Senteš): 9.mesto; EP do 17 godina (Šibenik): 11.mesto; SP do 20 godina (Netanja): 8.mesto 2022 – EP do 19 godina (Netanja): 9.mesto; SP do 18 godina (Beograd): 13.mesto. 2023 – EP do 15 godina (Zagreb): 8.mesto; EP do 17 godina (Manisa): 11.mesto.

Obrazlažući razloge zašto domet iz Volosa nije ponovljen, Ivana Ćorović ističe:

Za početak, imamo malo devojaka koje se bave vaterpolom, a ne zadržavaju se u sportu iz razloga koje sam navela. S obzirom na to, selekcije se popunjavaju mlađim devojčicama, kao što je ove godine bio slučaj sa EP za 17-godišnjakinje u Manisi, gde je njih šest bilo iz selekcije za 15-godišnjakinje, od kojih jedna rođena 2010. One jesu kvalitetne, ali razlika u zrelosti, pa i u iskustvu je velika.

Mi i seniorsko Evropsko prvenstvo svaki put igramo sa velikim promenama u sastavu, što nije dobra osnova za neke bolje rezultate. Trebalo bi da se promeni nešto sistemski, da devojke imaju motiv da dođu do seniorske selekcije i da se tu zadrže, da im pružimo više od zadovoljstva što se bave sportom koji vole, putuju, igraju i druže se. Jer u određenom uzrastu, sve to prestaje da biva dovoljno, zbog toga što druge obaveze postaju veće, teže i stresnije. Moraju imati neki benefit od bavljenja vaterpolom. U Americi je to školovanje, u nekim drugim zemljama stipendije. Negde čak i mlađe juniorke imaju stipendije, i samim tim veći motiv da se bave vaterpolom.

Ćorovićeva navodi probleme s kojima se susreću vaterpolistkinje. Sa sličnim problemima se susreću i mnogi drugi sportisti. Međutim, vaterpolistkinjama, koje rade kao profesionalni, a imaju tretman amaterskih sportista, je teže da prevaziđu poteškoće.

Na primer, provedete na fakultetu ceo dan, budete umorni ili neraspoloženi zbog kolokvijuma ili ispita koji nije dobro prošao, i treba da budete fokusirani na trening ili utakmicu. Ili – na treninzima ste dva puta dnevno dok se spremate za prijemni ispit, i treba da igrate utakmicu dok vam je glava u iščekivanju rezultata prijemnog, za koje niste sigurni kako ste ga uradile. A one su sve dobri đaci, dobri studenti, i kvalitetne osobe pre svega. Zato sistemski treba rešiti kako da ih motivišemo i nagradimo za njihova odricanja i uložen trud. Jer, kao što sam navela, devojke nemaju mogućnost za profesionalni tretman, a treniraju kao profesionalci.

Nemamo dovoljnu bazu za dugoročne planove

Baza srpskog ženskog vaterpola je trenutno oko 100 devojaka u mlađim kategorijama

„Iz te baze možemo da formiramo reprezentaciju, ali to nije dovoljan broj za dugoročan plan. Trebalo bi da imamo barem 30 devojaka na širem spisku svake selekcije, a kandidatkinja za kampove, to jest za najmlađi uzrast mnogo više od tog broja.

Dakle iz korena, od baze pa na dalje, moramo da menjamo stanje.

Šta i kako treba promeniti? Da li ženski klubovi i ženske vaterpolo škole imaju adekvatne uslove za rad?

Prvo i osnovno što treba promeniti je – brojno stanje. Moramo motivisati sve klubove da upisuju i devojčice na vaterpolo. Imamo lepih primera gde u primarno muškim klubovima rade i sa devojčicama, koje igraju sa dečacima u ekipi. Treba podstaći ženske klubove da se više posvete najmlađima. Kada napravimo veliku bazu možemo pričati o selektiranju. Velikom bazom stvaramo i konkurenciju, što devojčice podstiče da budu bolje. Zatim kvalitetan rad i pravilan pristup najmlađima. Kada kao male zavole i „zaraze“ se sportom, za dalje je malo lakše, kaže Ćorovićeva, koja radi kao trener mlađih kategorija ŽVK Crvena zvezda i dodaje:

Što se uslova tiče, svi imamo problema sa prostorom i terminima, jer bazena nema dovoljno, a i postojeći se zatvaraju zbog renoviranja.  Klubova u svim vodenim sportovima ima mnogo. Može da se desi da dođete u situaciju da na primer pojavi se veliki broj dece za upis, što bi bilo fenomenalno, a da vi jednostavno nemate prostora za njih. To je najizraženije u Beogradu, gde je bukvalno za svaki milimetar prostora i pristojan termin borba na svim bazenima.

Malo timova u mlađim kategorijama

Jedan od problema je mali broj klubova u takmičenjima mlađih ženskih kategorija. Ove sezone, devet klubova se takmiči u Prvenstvu Srbije za seniorke. Međutim, u takmičenjima mlađih kategorija učestvuju po tri-četiri kluba. Šta bi na tom planu moglo da se promeni? Da li bi rešenje moglo da bude veći broj zvaničnih takmičenja i turnira za mlađe kategorije?

Upravo iz razloga što devojke juniorskog i mlađeg uzrasta igraju seniorsko takmičenje, problem je organizovati više turnira za mlađe kategorije, zbog zgusnutog kalendara. Činjenica je da imamo malo klubova koji se takmiče u mlađim kategorijama, već primarno imaju seniorske ekipe. Razloga za to ima mnogo, ali to je nešto što moramo pod hitno da menjamo.

Seniorsko takmičenje sa devet klubova nam ne vredi mnogo za budućnost, ako jedva organizujemo mlađe kategorije. I kao što sam navela, moramo podstaći ženske klubove da se angažuju i više posvete mlađima, upisu i radu sa njima. Jedan od razloga zašto mlađe devojčice igraju seniorsko takmičenje je što nema dovoljno utakmica u mlađim kategorijama, pa samim tim nemaju ni minutažu kroz koju bi se razvijale i napredovale. Naravno da je mnogo bolje kada igraju sa svojim vršnjakinjama, više su i motivisane kada se međusobno nadmeću.

U primarnom preduslovi za napredak – proširenju baze, ulogu treba da imaju svi uključeni u ženski vaterpolo, klubovi, Savez.

Neophodno je da se svi zajedno potrudimo da se što više devojčica uključi u vaterpolo. Kod nas i dalje dosta ljudi ne zna da ženski vaterpolo uopšte postoji. Zbog toga moramo dosta raditi na marketingu, na promociji. Za naš sport je promocija na terenu nezgodna, pošto zahteva bazen, kako bi deca mogla i da probaju. Sportove na suvom je mnogo lakše predstaviti, u školama i na raznim sajmovima sporta na kojim redovno učestvujemo. Ako na primer želite u nekoj školi da predstavite vaterpolo, možete samo da im pričate o prednostima i lepoti bavljenja vaterpolom, možda pustite neki snimak, i podelite promo materijal, u vidu nekih flajera. A to je često nedovoljno da bi se devojčice više zainteresovale.

Ove godine Svetska i Evropska federacija vodenih sportova su promenile formate takmičenja. Sva prvenstva mlađih kategorija su podeljena u dve divizije (od 1. do 8. i od 9. do 16.mesta). Šta je neophodno da se naše ženske juniorske selekcije češće nađu u četvrtfinalima i eventualno narednih godina ustale u Top 8?

Veća baza, predan, kvalitetan i posvećen rad sa njima. Veći broj utakmica, turnira, sparinga, kroz koje bi se povezivale i uigravale. I naravno, motivacija da od sporta ne odustaju, već da se selekcije u približno istim sastavima pripremaju i rade u dužim periodima.

Ove godine selekcija do 15 godina bila je osma na Evropskom prvenstvu. Imale su i dobre rezultate na utakmicama. Perspektivne su, i ako nastave da rade, mogu u budućnosti biti ozbiljni kandidati za seniorski sastav. Cilj mora da nam bude da ih zadržimo i motivišemo da do seniorskog sastava i dođu, a ne da odustanu u međuvremenu. Jedino na taj način možemo očekivati neke bolje rezultate u budućnosti.

Kako razbiti predrasude?

Selektorka juniorske reprezentacije naglašava da je teško dovesti devojčice na vaterpolo, zbog predrasuda koje i dalje postoje u našem društvu, kako to nije sport za devojčice. S druge strane dodaje da mlade vaterpolistkinje zdravo rastu, lepo se razvijaju, igraju i druže se. Njen savet za roditelje koji se dvoume da li da svoje ćerke upišu u vaterpolo škole je:

Vaterpolo je lep, pre svega zdrav sport . Osnova mu je plivanje, jedan od tri bazična sporta. A za decu koja su više za timski nego za individualni rad je idealan. Kroz sport generalno deca se pripremaju i za život. Pa i ja sama sam, kad sam odrasla i sazrela, mogla da uvidim koliko su mi neke situacije koje sam kroz sport prošla, pomogle i uticale na to kako ću se postaviti u sličnim situacijama u životu.

Pomaže u socijalizaciji, navikavanju na različite karaktere, razvija timski duh, i uči nas empatiji, kao i da se kroz život nosimo i sa pobedama i sa porazima.  Možda jeste malo grublji, kao i svaki kontaktni sport, ali to je nešto što je zanemarljivo. Svakog dana možemo da se sapletemo, padnemo, zaradimo neku modricu, i ne mislim da je to razlog da se devojčicama ne preporuči vaterpolo.

Devojčice se veoma lepo snalaze u vaterpolu, i lepo ga igraju, a mogla bih slobodno reći da je u svetu popularniji ženski nego muški vaterpolo. Baš zato treba i forsirati da se najmlađe promovišu i pojavljuju što više, kako bi roditelji mogli da vide da vaterpolo jeste i za devojčice, za kraj je poručila Ivana Ćorović.

Više iz rubrike “Stručni ugao”