Vaterpolisti Srbije su Evropsko prvenstvo u Hrvatskoj završili na sedmom mestu.
Ubedljivim pobedama nad Izraelom, Nemačkom i Maltom u prvoj fazi, su pokazali da im nije mesto u Diviziji 2. U osmini finala su bili bolji od Francuske (14:10) i vratili se među osam najboljih.
Malo je nedostajalo da srpski reprezentativci naprave bar korak dalje. U četvrtfinalu su se sastali sa Mađarskom, koja je u Hrvatsku došla u podmlađenom sastavu. Meč je u uzbudljivoj završnici nerešeno- 10:10, a u penal seriji Mađari su bili uspešniji. Usledio je poraz od Grčke 10:12 i na kraju pobeda protiv Rumunije 18:7 .
Selektor Uroš Stevanović je ocenio da je učinak mogao da bude bolji, ali da su do izražaja došli elementi u igri koje treba popraviti:
Sigurno je da nismo zadovoljni sedmim mestom. Moglo je to da bude mnogo bolje. Videli smo stvari na kojima moramo da radimo da bi bili bolji. Nije tu neki preveliki jaz ali ima još posla, ima rada i nadam se da će sve doći na svoje mesto, kazao je Stevanović neposredno po završetku prvenstva
Uroš Stevanović Foto: Slobodan Sandić/VSS
Od 5. do 17. februara, Srbija će učestvovati na Svetskom prvenstvu u Dohi i boriće se za jednu od dostupne četiri olimpijske vize. U prvoj fazi, Srbija je u grupi sa Crnom Gorom, SAD i Japanom.
Imamo 15 dana priprema, Moramo da se maksimalno posvetimo treningu, da se podignemo ne samo da bismo obezbedili olimpijsku vizu već i izborili bolji plasman na svetskom prvenstvu. Sve vreme smo u Srbiji, sparingovaćemo sa Francuzima i 2. februara otputovati u Dohu, ukratko je Stevanović izneo plan.
Šta kažu statističke brojke o Evropskom prvenstvu i koliko su odraz plasmana?
Na osnovu statističkih podataka Srbija je među najuspešnijim učesnicima prvenstva, prema svim parametrima. Jedina je reprezentacija koja je postigla više od 100 golova (109 u sedam mečeva). Naš tim je imao i najbolji procenat šuta na šampionatu (49,3%) i najbolji prosekom pogodaka po utakmici (15,57).
Brojke ne odslikavaju baš uvek pravi odnos snaga i vrednost postignutih rezultata. To posebno važi u formatu takmičenja koji je bio primenjen na ovogodišnjem EP. S obzirom da su reprezentacije bile podeljene u dve divizije u preliminarnoj fazi, izazovi s kojima su se susretale u takmičenju u grupi nisu bili iste težine. Osim toga, četiri reprezentacije, koje su kroz osminu finala došle do četvrtfinala su odigrale po sedam utakmica, četiri selekcije (plasirane od 13 do 16. mesta) su imale po pet, a ostali po šest mečeva.
Ipak, uvek je zanimljivo baciti pogled na brojke. Statitički prikaz može da bude i zanimljiv, ali i da bude podloga za analizu šta je bilo presudno u putu do medalja, koji elementi u igri su krasili selekcije koje su stigle do završnice, šta je onima koji nisu igrali u polufinalu nedostajalo…
Srbija je startovala iz Divizije 2 i serijom ubedljivih pobeda potvrdila da je prejaka za sva tri rivala. Pravi izazovi su krenuli od osmine finala.
Međutim, sve selekcije koje su stigle do četvrtfinala su imale bar po jednu lakšu utakmicu, u kojoj su bez većih problema beležile ubedljive pobede. Svaka od 16 reprezentacija je odigrala bar jedan meč protiv tima koji je startovao u Drugoj diviziji ili takmičenje završio ispod osmog mesta. Skoro svi favoriti su imali prilike da učinak u napadu i odbrani poprave u duelima sa ekipama koje ne pripadaju svetskom i evropskom vrhu.
Srbija je na prvom mestu i kada se računaju golovi postignuti samo u nokaut fazi takmičenja. Srpski vaterpolisti su od osmine finala do kraja prvenstva mrežu zatresli 52 puta u četiri meča, druga je Grčka sa 50 pogodaka. Grci su takođe u drugoj fazi odigrali četiri susreta. Najbolji prosek golova po meču u eliminacionoj fazi ima novi prvak Evrope, Španija, sa 42 pogotka iz tri utakmice (od toga 24 protiv Rumunije). Srbija je po ovom kriterijumu druga.
Naša selekcija je prva na listama po broju golova iz kontranapada i sa igračem više u nokaut fazi takmičenja.
Kada je o odbrani reč, najmanje golova primila je Italija – 45 (zanimljivo je da su Italijani tek sedmi po broju postignutih golova iako su na startu prvenstva sa 22:5 pobedili Gruziju). Golmani Španije su loptu iz mreže vadili 48 puta. Odbrana Srbije je kapitulirala 50 puta i nalazi se na trećem mestu ove liste, ali je naš tim odigrao jedan meč više od Italije i Španije.
Kapiten Srbije Nikola Jakšić je postigao osam golova sa igračem više Foto: Slobodan Sandić/VSS
Pregled koji sledi, na osnovu zvanične obrade podataka je podeljen u nekoliko delova. Sastoji se od učinka svih ekipa u napadu i odbrani, zatim tu je učinak najbolih osam ekipa u napadu samo u eliminacionoj fazi (od osmine finala do finala), kao i statistički prikaz srpske reprezentacije u napadu i odbrani. Dvojica naših reprezentativaca su među deset najboljih strelaca EP. U pregledu su samo golovi postignuti tokom 32 minuta svakog meča, ne i golovi iz penal serija posle nerešenih rezultata.
Igrač više: 1. Holandija 43/84, 2. Crna Gora 42/75, 3. Srbija 38/62, 4. Grčka 33/62, 5. Španija 28/53, 6. Gruzija 28/54, 7. Rumunija 27/55, 8. Hrvatska 27/64…
Golovi iz šuteva van linije od šest metara: 1. Hrvatska 16/45, 2. Slovačka 13/63, 3. Francuska 12/27, 4. Izrael 12/38, 5. Španija 12/46… 13 – 16. Srbija 5/26.
Golovi sa centarske pozicije: 1.Rumunija 11/19, 2. Grčka 8/18, 3. Srbija 7/22, 4. Izrael 4/7, 5. Hrvatska 3/7, 6. Gruzija 3/16…
Peterci: 1. Grčka 16/17, 2. Srbija 11/11, 3. Italija 9/11, 4. Crna Gora 9/10, 5. Francuska 8/11, 6. Nemačka 8/10, 7. Malta 8/9, 8. Holandija 7/8…
Golovi iz kontranapada: 1. Srbija 14/21, 2. Italija 11/13, 3. Španija 10/10, 4. Grčka 7/7, 5. Holandija 7/10, 6. Mađarska 5/5, 7. Crna Gora 5/8…
Dušan Mandić je sa 19 golova bio naefikasniji igrač Srbije na šampionatu. Šest pogodaka postigao je u grupi, a 13 u eliminacionoj fazi Foto: Slobodan Sandić/VSS
Postignuti golovi u eliminacionoj fazi (ekipe plasirane među osam najboljih)
Srbija (4 utakmice) 52/115
Grčka (4) 50/104
Crna Gora (4) 46/121
Rumunija (4) 43/102
Španija (3) 42/97
Hrvatska (3) 34/83
Italija (3) 30/87
Mađarska (3) 25/62
Najbolji procenat šuta (48,1%) imala je Grčka, Srbija je druga sa 45,2%,, a preko 40% uspešnosti šuta imaju i Španija – 43,3, Rumunija – 42,2 i Hrvatska – 41,0%
Golovi iz pozicionog napada: 1. Rumunija 16/35, 2. Španija 14/34, 3. Italija 11/37, 4. Srbija 7/25, 5. Crna Gora 6/28, 6. Grčka 5/25, 7. Hrvatska 4/22, 8. Mađarska 4/11.
Igrač više: 1. Srbija 27/43, 2. Crna Gora 24/44, 3. Grčka 21/33, 5. Španija 14/25, 5. Rumunija 14/26, 6. Hrvatska 14/27, 7. Mađarska 12/30, 8. Italija 9/22.
Peterci: 1. Grčka 8/9, 2. Crna Gora 8/9, 3. Srbija 5/5, 4. Hrvatska 4/5, 5. Španija 4/5, 6. Italija 2/2, 7. Rumunija 2/2, 8. Mađarska 1/1.
Golovi sa centarske pozicije: 1. Rumunija 7/12, 2. Grčka 6/11, 3. Srbija 4/10, 4. Hrvatska 2/3, 5. Crna Gora 2/5, 6. Španija 1/6, 7. Mađarska 0/1, 8. Italija 0/3.
Golovi iz šuteva van linije šest metara: 1. Hrvatska 8/24, 2. Mađarska 6/37, 3. Grčka 5/21, 4. Italija 5/19, 5. Crna Gora 4/30, 6. Španija 4/22, 7. Srbija 3/23, 8. Rumunija 3/25.
Kontranapadi: 1. Srbija 6/9, 2. Grčka 5/5, 3. Španija 5/5, 4. Italija 3/4, 5. Hrvatska 2/2, 6. Mađarska 2/2, 7. Crna Gora 2/5, 8. Rumunija 1/2.
Strahinja Rašović je postigao šest golova iz kontrapanada i isto toliko iz pozicionih napada Foto: Slobodan Sandić/VSS
Primljeni golovi
Italija (6 utakmica) 45 primljenih golova (23 u grupi +22 u drugoj fazi)
Španija (6) 48 (27+21)
Srbija (7) 50 (11+39)
Slovačka (5) 51 (32+19)
Hrvatska (6) 54 (27 + 27)
Madjarska (6) 59 (26+33)
Francuska (6) 60 (31+29)
Holandija (6) 66 (25+41)
Slovenija (5) 69 (47+22)
Malta (5) 72 (50+22)
Grčka (7) 75 (32+43)
Nemačka (6) 76 (35+ 41)
Izrael (5) 76 (49+27)
Crna Gora (7) 80 (35+45)
Rumunija (7) 91 (20+71)
Gruzija (7) 95 (55 + 40)
Branislav Mitrović Foto: Slobodan Sandić/VSS
Učinak Srbije
Rezultati u grupi: Izrael 22:1, Nemačka 14:6, Malta 21:4.
Rezultati u eliminacionoj fazi -osmina finala:Francuska 14:10, četvrtfinale: Mađarska 14:15 (peterci, 10:10), polufinale od 5. do 8.mesta: Grčka 10:12, meč za sedmo mesto: Srbija – Rumunija 18:7.
Prvo mesto na listi strelaca sa 21 pogotkom zauzeo je Alvaro Granados, junak završnice finalnog meča. Prvotimac Novog Beograda je proglašen i za najboljeg igrača turnira.
Među deset najboljih su dvojica srpskih reprezentativaca Dušan Mandić i Marko Radulović.
Nikola Jakšić je na deobi 12. i 13. mesta, Strahinja Rašović na deobi od 14. do 17.pozicije…
