Dragana Ivković: Holandski model može da bude i naš recept za uspeh

Prvi deo sezone klupskih međunarodnih takmičenja za dame završen je minulog vikenda utakmicama u sva tri evropska kupa.

U centru pažnje za srpske ljubitelje vaterpola bio je turnir u Zagrebu. U glavnom gradu Hrvatske održan je Fajnal siks prvog Čelendžer kupa za dame, na kome je učestvovala Crvena zvezda i kući se vratila sa srebrnom medaljom.

Kraj jednog dela sezone i početak novih izazova na međunarodnoj sceni bio je povod za razgovor sa Draganom Ivković, selektorom Srbije i trenerom Crvene zvezde.

Ivkovićeva je za sajt Udruženja vaterpolo trenera govorila o Čelendžer kupu, o akcijama reprezentacije koja u decembru počinje pripreme za Evropsko prvenstvo u Ajndhovenu i idejama za razvoj ženskog vaterpola u Srbiji.

Crvena zvezda je do finalnog turnira Čelendžer kupa došla osvojivši prvo mesto na kvalifikacionom turniru u Burgasu, gde je ubedljivo pobedila sva četiri rivala – Flivual (Portugal),Sajrens (Malta),Lokomotivu (Bugarska) i britanski Oter sviming klub.

„Ni na kvalifikacioni, ni na finalni turnir nismo otišli kao favoriti. Međutim, za svaku utakmicu na oba turnira smo se pripremali kao za finale. Najbolje smo igrali u mečevima u koje smo ušli sa najvećom dozom opreza. U Burgasu smo bili dominantni, ali to nismo očekivali. Nažalost, zbog isključenja u poslednjoj sekundi utakmice sa malteškom ekipom, koju smo pobedili sa sedam razlike, dve igračice iz naše prve postave su kažnjene i na njih nismo mogli da računamo od početka Fajnal siksa.

Ivkovićeva kaže da joj situacija u kojoj je došlo do isključenja nije bila jasna, posebno zato što ju je, kako kaže, izazvala protivnička igračica. Epilog je da je Ksenija Mojseva je morala da propusti prvu, a Jovana Radonjić prve dve utakmice Fajnal siksa. Tako je Dragana Ivković tek u finalu na raspolaganju imala svih 13 igračica.

Zvezda je turnir u Zagrebu otvorila pobedom protiv portugalske Benfike (10:7), potom je izgubila od prvaka Hrvatske Jadrana (7:9), ali i to je bilo dovoljno da sačuva prvo mesto u grupi i plasira se u finale, u kome je turski Izmir bio za gol bolji (9:10).

Smatram da nas je to što nismo bili od početka kompletni delimično koštalo boljeg rezultata. Igračicama je neophodno da na vreme uđu u takmičarski ritam na važnom turniru, da osete atmosferu. Jovana Radonjić, na primer, ušla u ritam u finalu kad je utakmica već odmakla. S druge strane da su igrale od početka bile bi umornije. Ipak, verujem da umor ne bi bio bitan faktor. Između utakmica je bilo dovoljno vremena za oporavak.

Čelendžer kup – benefit za reprezentaciju

Kad se podvuče crta, Ivkovićeva kaže:

„Ne mogu da kažem da sam presrećna drugim mestom, jer kao sportista uvek težim najboljem rezultatu. Ali, daleko od toga da nisam zadovoljna. Najbolje smo odigrali prvu utakmicu, protiv Benfike, koja je vrlo ozbiljna ekipa, što je pokazala i pobedom nad Jadranom, prvakom Hrvatske, od četiri gola razlike. U tom meču smo odigrali izuzetno dobru odbranu, koja nas je krasila tokom celog Fajnal siksa.

I u finalu, protiv Izmira, za koji igraju sve turske reprezentativke i jedna Australijanka koja je bila kandidat za olimpijski tim svoje zemlje, smo prikazali disciplinovanu  odbranu, ali u napadu smo žurili. Ipak, sve u svemu odigrali smo dobru utakmicu. Najzadovoljnija sam pre svega velikom borbenošću i požrtvovanošću devojaka na finalnom turniru, do koga su i one kao ekipa i Zvezda kao klub prešle dug put“, naglasila je Dragana Ivković, uz zahvalnost preduzećima bez čije podrške Zvezda ne bi ni učestvovala u Čelendžer kupu –  „Konkord vest“, „Milenijum tim“ i „CPM“.

Srpski ženski klupski vaterpolo se prvi put posle sedam godina i učešća Zvezde u kvalifikacijama Evrolige 2016/17, vratio na međunarodnu scenu. Bilo je to iskustvo koje će značiti za reprezentaciju. Mnoge naše vaterpolistkinje su imale “vatreno krštenje” na evropskoj klupskoj sceni.

„Žao mi je što se i Vojvodina nije plasirala na finalni turnir. Malo joj je nedostajalo. Svakako je da će učešće u evropskom kupu pozitivno doprineti radu sa reprezentacijom. Devojke se privikavaju na kriterijum suđenja arbitara koji vode evropske mečeve, na tenziju koje sa sobom nosi učešće u evropskom kupu. Uče da se adaptiraju na stres  i tako napreduju.

Cilj u Ajndhovenu: Novi korak napred, a onda ni Doha nije daleko

Dragana Ivković će 1. decembra okupiti reprezentaciju na pripremama za Evropsko prvenstvo u Ajndhovenu. Prošle godine, Srbija je u Splitu ponovila svoj najbolji plasman na šampionatima Starog kontinenta – deveto mesto. Kakvi su ciljevi u Ajndhovenu?

„U prvoj fazi smo u grupi sa Rumunijom, Turskom i Češkom, reprezentacijama koje više-manje poznajemo.

Ono čemu se nadamo i šta planiramo je osvajanje prvog mesta u grupi, što sigurno neće biti lako. Ukoliko budemo prvi, u plej-ofu ćemo se verovatno sastati sa Hrvatskom, koja je dosta ulagala i napredovala u ženskom vaterpolu poslednjih godina. To bi bio veoma težak meč. Plasmanom u četvrtfinale bismo ostvarili najveći uspeh, a ako taj cilj ostvarimo nije nemoguće ni da se kvalifikujemo na Svetsko prvenstvo u Dohi, na koje će verovatno proći i sedmoplasirana selekcija u Ajndhovenu.

Sedma pozicija nije nedostižna, ali trebaće nam mnogo rada, trudia i sreće da do nje stignemo. Taj cilj treba da nam bude motiv više da u Ajndhovenu pružimo maksimum.

Sistem -uslov za napredak

Od 2016.godine, kada se kvalifikovala kao domaćin, ženska reprezentacija Srbije je redovan učesnik evropskih prvenstava. Tri puta je osvojila deveto mesto. Na pitanje šta je neophodno da se Srbija ustali među osam najboljih, pa potom da teži višim ciljevima, Dragana Ivković odgovara:

Moramo da imamo sistem za koji ćemo se opredeliti. Možemo da sledimo i primere drugih.

Jedan primer je Izrael, reprezentacija koja je u poslednjih nekoliko godina napravila najveći napredak, prošle godine učestvovala i na Svetskom prvenstvu. Ipak, taj napredak nije došao slučajno.

Još 2015, Izraelci su počeli sa ozbiljnim ulaganjima u ženski vaterpolo. Oni su se opredelili da sve podrede reprezentaciji. Devojke koje su u konkurenciji za nacionalni tim su stipendirane od strane Vaterpolo saveza Izraela. Većim delom sezone treniraju zajedno, kao reprezentacija učestvuju na međunarodnim turnirima, a u klubove dolaze samo uoči nekih takmičenja i mečeva, posle kojih se vraćaju u nacionalni tim.

Ipak, Ivkovićeva ne smatra da je primer Izraela put koji bi i Srbija trebalo da se izabere.

Ne bi bilo dobro da se zapostave klubovi. Neophodna su velika sredstva za model za koji se opredelio Izrael i pitanje je kako će taj sistem funkcionisati kada se sadašnji izvori finansiranja smanje. Smatram da treba da imamo što više klubova i da se vaterpolo razvija u što više sredina, uz pomoć Saveza.“

S druge strane, selektor Srbije veruje da bi dobar pravac bio onaj koji je izabrala jedna od velesila.

Holandija, aktuelni svetski prvak, već dugo neguje model u kome ni klubovi ni reprezentacija nisu zapostavljeni. Kandidatkinje za reprezentaciju su, tokom cele sezone, po tri dana nedeljno sa klubom i po četiri dana rade sa reprezentacijom. Imaju kontinuitet u radu, a razultati govore da taj sistem daje dobre rezultate.

Smatram da je to put kojim bi Srbija mogla i trebalo da ide.

Neophodno više priprema, utakmica…

Ivkovićeva je na Evropskom prvenstvu debitovala 2006. u Beogradu. Od nacionalnog tima se oprostila posle šampionata Starog kontinenta u Beogradskoj areni 2016. i onda se posvetila trenerskom poslu.

Odnos prema ženskoj reprezentaciji i uslovi rada su se poslednjih godina znatno popravili. Pred Evropsko prvenstvo 2006. smo imali samo dve kontrolne utakmice i to protiv juniorske reprezentacije Mađarske. Sada imamo dovoljno sparing utakmica tokom priprema, ali neophodan nam je sistem. Ne možemo da pariramo reprezentacijama koje prave dugoročne planove ako se okupljamo samo mesec dana pred veliko takmičenje.

Ima prostora za češće pripreme, možda ne svake sedmice. Bilo bi odlično i kada bismo uveli i praksu okupljanja kandidatkinja za reprezentaciju i dva puta mesečno. Potreban nam je kontinuitet u radu i što više takmičarskih aktivnosti. Na primer, ne znam zašto se ubuduće i ženska reprezentacija Srbije ne bi prijavljivala za učešće u Svetskom kupu.

Ne vidim zašto određeni broj devojaka, kandidatkinja za reprezentaciju ne bi bio stipendiran. Vaterpolistkinje kod kod nas ili nemaju klupske stipendije ili one nisu dovoljne da bi mogle da nešto planiraju, pa nam igračice odlaze u inostrastvo ili ostavljaju vaterpolo. Ne smatram da bi trebalo da zapostavljaju obrazovanje, ali ako bi imale stipendiju od Saveza i od kluba, bilo bi im mnogo lakše da se opredele da ostanu u vaterpolu i usklade sve obaveze u školi i sportu.

Češća okupljanja,  više učešća na takmičenjima i rešavanje pitanja statusa igračica su nešto što bi, po meni, relativno brzo moglo da donese značajniji pomak.

Vaterpolo savez Srbije je pre nekoliko godina uspeo da obezbedi finansiranje klubova. Ni ženski klubovi nisu zaobiđeni, dobili su sredstva, ističe Ivkovićeva, ali i dodaje:

Svi ženskim klubovima je dodeljen isti budžet, bez obzira na rezultate seniorskih ekipa i aktivnosti mlađih kategorija. Dakle, potrebna nam je i kategorizacija klubova, koja bi bila osnov za finansiranje.

Zajedničkom akcijom klubova i VSS ka ostvarivanju ciljeva

Uspostavljanje sistema podrazumeva i rad od baze do vrha – omasovljenje vaterpola, popularizaciju.

Ne može sve da zavisi od klubova, a ni da sve bude na Savezu. Potrebna nam je zajednički rad ka istom cilju i da se uspostave neki standardi. Nama u vaterpolu je, za razliku od drugih ženskih sportova, teško da privučemo devojčice, između ostalog i zbog dobro poznatih predrasuda.

Promocija i prisutnost u medijima doprinosi omasovljenju.  Žao mi je što ove godine nije bilo televizijskog prenosa finala Kupa za žene na nacionalnoj mreži.  Obrazloženje zašto prenos nije realizovan je što se utakmica nije igrala u istom bazenu i istog dana kao i muško finale. Međutim, odavno se znalo da će biti tako. Na RTS mogu da gledam prenose domaćih finala u ženskoj košarci, odbojci, rukometu. Ne vidim razlog zašto i ženski vaterpolo ne bi dobio svoj prostor.

Kad je o klubovima reč, trenutno u ženskom vaterpolu odskaču samo Vojvodina i Zvezda.

Nadam se da će nam se priključiti još neki klubovi i početi da razvijaju ženski vaterpolo. Vidi se pomak u nekim sredinama. Spartak trenutno igra Regionalnu ligu, Palilula okuplja sve više devojčica. Bečej je dobro krenuo sa mlađim kategorijama. U Šapcu imaju dosta dobre uslove, nadam se da će tamo i ženski klub krenuti putem muškog. Treba nam više centara širom Srbije.

Čelendžer kup je bio važno iskustvo, ali Ivkovićeva smatra da bi klubovi mogli da teže i višim ciljevima.

Treba da održimo kontinuitet učešća u evropskim kupovima. Novoformirani Čelendžer kup je za nas, kao i klubove iz svih zemalja, koje nisu u krugu pet-šest najboljih na svetu, odlična prilika za razvoj. Međutim, možda bi prvak Srbije mogao da razmišlja i o učešću u kvalifikacijama za Ligu šampiona. Nerealno je trenutno očekivati plasman i dobar rezultat u Ligi šampiona, ali po novom sistemu evropskih kupova klubovi koji se ne kvalifikuju u Ligu šampiona igraju u grupnoj fazi Kupa Evrope. To takmičenje pratim i u njemu ima klubova kojima naši najbolji timovi mogu da pariraju. Veliki broj mečeva bi bio vrlo koristan.

Dragana Ivković veruje da srpski ženski vaterpolo može da ima lepu budućnost.

Nisam pesimista. Iako nemamo veliku bazu i seniorska i reprezentacije u mlađim kategorijama postižu solidne rezultate. Verujem da bismo uz uspostavljanje sistema, veći broj devojaka u vaterpolu, veći broj klubova, mogli da razmišljamo i o medaljama. Ništa ne bi moglo da nas spreči, zaključila je Dragana Ivković.

Sparing sa svetskim prvakom, proširen stručni štab Reprezentacija Srbije će do Evropskog prvenstva u Ajndhovenu (5 – 13. januar) imati bogat program. Od 1. do 9. decembra radiće u Beogradu, gde će ugostiti selekciju Hrvatske. Potom srpske dame očekuje izuzetno jak sparing. Putuju u zemlju svetskih prvakinja. Od 10. do 16. decembra će trenirati sa A i B reprezentacijom Holandije. Na programu će biti i jedan zvaničan meč. U drugoj polovini decembra Srbija će učestvovati na turniru u Mađarskoj, gde će potom trenirati zajedno sa Nemačkom. Završne pripreme obaviće u Beogradu i Šapcu. Dragana Ivković kaže da je stručni štab proširen: Stručnom štabu Crvene zvezde, a i reprezentacije se pre ove godine pridružio Zoran Kontić, moj nekadašnji selektor i najdraži trener. Njegov doprinos radu u Zvezdi i reprezentaciji je značajan, pomaže mnogo i Ivani Ćorović i meni. Takođe, drago mi je da sam uspela sam da stručni štab uključim i nekadašnju reprezentativku Aleksandru Lazarević, koja će voditi kondicioni rad.

Više iz rubrike “Stručni ugao”