Brojke i procenti: Igrač više i igrač manje – ključ Srbije na putu ka olimpijskom zlatu

Share this post on:

Statistički podaci o učinku vaterpolo reprezentacije Srbije na Olimpijskim igrama  su primer da  procenti i brojke mogu da zavaraju u ocenjivanju sportskih dostignuća.

Kao i posle Evropskog prvenstva u Zagrebu i Svetskog prvenstva u Dohi, redakcija sajta UVTS je pripremila šta brojke i procenti kažu o igrama reprezentacije Srbije u Parizu. Statistički podaci sa OI su upoređeni sa onima na Svetskom prvenstvu u Dohi.

Jednostavno poređenje podataka sa Olimpijskih igara i Svetskog prvenstva zabeleženih u zvaničnim zapisnicima turnira ne ukazuje da je Srbija na Olimpijskim igrama osvojila zlato, a na Svetskom prvenstvu šesto mesto.

Naime, u većini parametara kako u napadu tako i u odbrani izabranici Uroša Stevanovića su imali bolji procenat učinka u Dohi nego u Parizu. Recimo, olimpijski turnir su završili sa gol razlikom +2 (93:91) u osam susreta, a na Svetskom šampionatu su u šest utakmica postigli 80, a primili 62 gola.

Zato, realnija ocena učinka srpskog tima na olimpijskom turniru zahteva „dublje čitanje statistike“, podeljene u tri segmenta: procenat šuta našeg tima, procenat šuta protivnika  i ostali parametri (ukradene lopte, blokade, kontrafaulovi…) srpskog i rivalskih timova.

Naša reprezentacija je na Olimpijskim igrama odigrala praktično dva različita turnira. U takmičenju u grupi prikazala je samo jednu partiju na visokom nivou – u pobedi protiv Francuske (15:8), koja joj je uz teško izvojevana tri boda protiv Japana (16:15) donela plasman u četvrtfinale. Ali, u drugoj fazi, kada više nema prostora za greške, Srbija je pokazala da je grupna faza bila zagrevanje za eliminacije, da je, kako su mnogi i rekli, takmičenje u grupi bilo u svrsi podizanja forme za četvrtfinale. Iz meča u meč igrala je sve bolje. Na putu do zlata padali su Grčka, SAD i svetski prvak Hrvatska, uz vrlo kvalitetna izdanja i dobre procente kako u napadu tako i u odbrani.

Dušan Mandić, najbolji strelac turnira i MVP u izboru medija  Foto:  Marsel ter Bals/MTB-Photo (VS Srbije)

Najjače oružje napada Srbije na Olimpijskim igrama bili su šutevi sa igračem više – postigla je 38 golova iz 63 pokušaja i imala najbolji procenat realizacije igrača više na turniru (60%). Više od 50% uspešnosti imali su i Španija (57% – 43/75), Grčka (55% – 46/83) i Italija (52% – 37/71).

Sada dolazimo do spomenutog „dubljeg čitanja“, odnosno razdvajanja podataka o utakmicama grupne i eliminacione faze. Naime, i u grupnoj fazi naš tim je imao vrlo dobru realizaciju brojčane prednosti (19/36 – 53%), ali kako se turnir bližio kraju, napadi Srbije sa igračem više su bili gotovo perfektni. Srbija je iz 27 šuteva sa igračem više u tri meča nokaut  faze postigla 19 golova (70%). U polufinalu, protiv SAD, realizovala je sedam od osam prilika, a tu osmu je propustila u finišu kada je sve bilo rešeno. Prvog igrača više u finalnom meču protiv Hrvatske propustila je u drugom poluvremenu.

Napadi našeg tima sa igračem više su najčešće završavani šutevima Nikole Dedovića i Nikole Jakšića, koji su bili praktično nepogrešivi (Dedović 10 golova iz 12 šuteva, Jakšić 9/12).

Nikola Dedović Foto: Marsel ter Bals /MTB Photo (VS Srbije)

Kad je o odbrani sa igračem manje reč, Srbija je uspela da osujeri nešto manje od 50% pokušaja rivala. Protivnici su iz 80 šuteva postigli 41 gol. Međutim i u ovom elementu velika je razlika u učinku Srbije u grupnoj i u eliminacionoj fazi. Rivali našeg tima su u pet mečeva protiv Srbije u grupi postigli 26 pogodaka iz 43 šuta (60%). U tri utakmice eliminacione faze Srbija je procenat uspešnosti rivala spustila na svega 41% (15/37).

Sudeći po statistici dobri napadi sa igračem više i odbrana sa igračem manje su bili ključ uspeha Srbije na olimpijskom turniru, ali treba istaći još neke brojke i procente. Naš tim je prvi na listi po broju golova iz direktnog šuta posle faula van linije od 6 metara. Srbija je postigla čak 13 golova iz ovakvih situacija, a deset od tih 13 pogodaka bili su delo najboljeg strelca turnira Dušana Mandića. Drugoplasirana selekcija na ovoj listi je Mađarska sa tri pogotka manje od Mandića – sedam. Inače, u Dohi, Srbija je postigla dva ovakva gola, a najuspešnija sa šest pogodaka je bila Italija.

Naš tim je u Dohi postigao čak 15 golova sa centarske pozicije. Ovaj put znatno manji broj napada našeg tima je završen na ovaj način. U zapisnicia su zabeležena dva pogotka, ali to ne znači da centri Vico i Ubović nisu dali značajan doprinos uspehu i tu nam je ponovo potrebno dublje čitanje. Sidraši su izborili mnogo isključenja, a i mnogo češće nego u Dohi završavali napade sa igračem više i često pogađali mrežu. Najviše pogodaka sa centarske pozicije u Parizu dala je Australija (10), Italija je postigla jedan manje, a ostale selekcije po šest i manje.

Rezultati Srbije u Parizu – Grupa: Japan 16:15, Australija 3:8, Španija 11:15, Francuska 15:8, Mađarska 13:17. Četvrtfinale: Grčka 12:11, Polufinale: SAD 10:6, Finale: Hrvatska 13:11

Rezultati Srbije u Dohi – Grupa: Japan 17:10, Crna Gora 14:6, SAD 14:12, Četvrtfinale: Hrvatska 13:15, Polufinale 5-8.mesto: Mađarska 11:10, Meč za peto mesto: Grčka 11:15.

NAPAD Pariz 2024. Doha 2024.
Postignuti golovi/šutevi 93/232 (40%) 80/177 (45%)
Pozicioni napad 27/121 (22%) 20/72 (27%)
Golovi sa centarske pozicije 2/9 (22%) 15/22 (68%)
Šut sa igračem više 38/63 (60%) 35/67 (52%)
Golovi posle faula van linije od 6m 13/26 (50%) 2/6 (33%)
Peterci 10/10 (100 %) 5/7 (71%)
Kontranapadi 3/3 (100%) 3/3 (100%)

Strelci za Srbiju u Parizu: Mandić 26/49, N.Jakšić 12/24, Dedović 12/27, Ćuk 9/30, Vico 7/14, V.Rašović 7/16, S.Rašović 7/34, Ubović 5/11, Drašović 4/13, P.Jakšić 2/4, Ranđelović 2/9

Golmani: Filipović 59/143 (41%), Mišović 6/13 (46%)

ODBRANA Pariz 2024. Doha 2024.
Primljeni golovi/šutevi 91/243 (37%) 68/192 (35%)
Pozicioni napad 22/113 (19%) 22/88 (22%)
Golovi sa centarske pozicije 7/12 (58%) 5/12 (42%)
Igrač manje 41/80 (51%) 29/67 (43%)
Golovi posle faula van 6m 7/19 (36%) 1/10 (10%)
Peterci 7/10 (70%) 5/5 (100%)
Kontranapadi 7/9 (77%) 6/10 (60%)

Po broju blokiranih šuteva, Srbija je bila najuspešnija na turniru sa 41 blokom (22 u pet mečeva u grupi i 19 u preostala tri meča), sedam više od drugoplasirane Australije. Najviše blokova – po sedam skupili su Strahinja Rašović, Miloš Ćuk i Nikola Dedović.

Miloš Ćuk, Radoslav Filipović i Nikola Jakšić Foto: Marsel ter Bals/MTB-Photo (VS Srbije)

Procenat odbrana golmana Filipovića i Mišovića je ukupno bio 42% (u Dohi su Filipović i Branislav Mitrović stigli do 46% uspešnosti).

Posle relativnog skromnog procenta od 36% odbrana našeg tandema čuvara mreže u prvoj fazi Olimpijskih igara, u drugoj je on skočio na 52% (30/58). Svih 30 odbrana u četvrtfinalu, polufinalu i finalu skupio je Filipović, Mišović je kratko igrao samo u finalu i u završnih dvadesetak sekundi nije bilo šuteva ka njegovom golu. Uspešniji od Filipovića u poslednja tri meča bio je samo golman SAD Adrijan Vajnberg (63% – 42/67), a 52% odbranjenih šuteva zabeležili su, uz golmana Srbije zabeležili i čuvari mreže Italije Del Lungo i Nikozija (obojica po 14/27).

OSTALI PARAMETRI Pariz 2024. Doha 2024.
Kontrafaulovi 87 (10,9 po meču) 67 (11,1)
Ukradene lopte 39 (4,9 po meču) 28 (4,7)
Osvojene lopte posle šuta 36 (4,5 po meču) 30 (5)
Blokade 41 (5,1 po meču) 30 (5)
Osvojena lopta u početnom plivanju 14/32 6/24
Lične greške 107 (13,4 po meču) 79 (13,2)
UČINAK PROTIVNIKA U MEČEVIMA SA SRBIJOM Pariz 2024. Doha 2024.
Kontrafaulovi 93 (11,6 po meču) 66 (11)
Ukradene lopte 41 (5,1 po meču) 36 (6)
Osvojene lopte posle šuta 31 (3,9 po meču) 24 (4)
Blokade 15 (1,9 po meču) 15 (2,5)
Lične greške 89 (11,1 po meču) 76 (12,7)